Bilo je dana kada gotovo nisam znala kako se zovem. Kompenzuju se sa beskrajnim uživanjem u nedeljno jutro kada sam ophrvana perfektnom gomilom zagrljaja i poljubaca. Moja deca, naše blago. Znam to. Ali mi to ovih prethodnih deset godina ne čini lakšim. Samo lepim.
Roditeljstvo je teško. Da se ne lažemo, roditeljstvo je mnogo, užasno teško.
Ko tvrdi drugačije, ili se ne unosi u tematiku, ili folira ;).
Nije stvar samo u kapacitetu za broj poziva i zahteva za pažnjom koji teži beskonačnom, ni o broju opeglanih gomila veša, presvučenih hiljada pelena, spremljenih zdravih ručkova ni broja opranih tanjira. Ni pređenih kilometara sa bebom u naručju, držeći još jedno ili dvoje za ruke i pritom vozeći kolica u kojima niko ne želi da sedi. A ti bi tako rado sela, da se odmoriš.
Stvar je u ogromnoj odgovornosti koja kao kobac stoji nad našim glavama. I o činjenici da je potrebno, bez obzira da li smo takvi po prirodi ili ne, da svoje potrebe, želje i ciljeve bar na neko vreme, ili povremeno stavimo u drugi plan.
A u prvoj godini, ta potreba je nekada samo pet minuta tišine. Ili čista kosa. Ili da piškiš sama u kupatilu.
Da me neko pita, kako smo muž i ja preživeli prethodnih deset godina, ne bih znala da kažem. Znam rekla bih, bilo je divno. I jeste, troje dečice, svake tri godine po jedno. Ali bilo je teško, i još uvek je. Eto, smem da priznam. Kada se sad osvrnem, neke stvari su mi pomogle da ne izgubim razum:
1. Mantra – proći će.
Sve što se dešava, od grčeva, do nespavanja, slomljene noge dan pred godišnji odmor, ili boginja sedam dana po polasku u vrtić, kečapa na zavesi, vaški na kosi do pola leđa ili valjanja po podu prodavnice, morate racionalizovati. Ili ćete poludeti. Moja mantra je bila – proći će. I pali. Zaista prođe. A onda dođe – nešto novo za izludeti 🙂
2. Usvoj nove kriterijume za čistu kuću
Ne postoji čista kuća u kojoj su beba i mala deca. Ako postoji to znači ili da imate poslugu od nekoliko ljudi, ili da ste kontrol frik koji izgled kuće stavlja ispred dece i njihovih potreba.
„Moja kuća je dovoljno čista da moja deca mogu da uživaju u njoj i dovoljno prljava da izgleda kao da se u njoj živi“- tako nekako zvuči ideja kojom se trenutno vodim. Trebalo mi je vremena da stignem dotle a i danas često popizdim jer samo idem okolo i skupljam, a haos se stalno gomila, ali sam napredovala – pomirila se s tim da imamo vremena za glancanje čekajući nedeljni ručak na koji će doći naša već odrasla deca.
3. Nauči da voziš
Živeti u 21. veku a dozvoliti da čekaš da te neko drugi vozi okolo je tragedija. Iako je stvar izbora da li će neko voziti auto ili ne, kad imaš bebu, a naročito ako imaš i stariju decu, auto je spas. Posebno ako beba voli da se uspavljuje vozanjem u autu oko zgrada.
4. Prepusti se danu
Biti mama znači po prirodi biti organizovan, ali nekada moraš da se prepustiš danu da ne bi poludeo. Život je nepredvidiv. Bebe su nerpedvidive. Što pre prestanete da se nervirate oko bebećih činjenica na koje ne možete uvek da utičete, lakše ćete preživeti. Plan je dobar, ali carice ste ako uspete i kada plan ne funkcioniše.
5. Ne ume samo mama najbolje
Ovo u stvari nisam naučila a volela bih da jesam. Nisam imala prilike. Niti kome da tražim pomoć, niti da uključim nekoga. Bake na žalost nisu s nama, tata je radio dan i noć, prijateljice su bile godinama daleko od majčinskog instikta.
Gurala sam sama. I to uzima cenu.
Jer, ne postoji žena na ovom svetu koja je srećna da godinama bude 24 sata dnevno samo mama.
Pre ili kasnije, bićeš ekspres lonac na kojem je pokvaren ventil. Zato nađi pomoć, nađi odmenu, vredi.
6. Beba se rađa dugo posle rođenja
Onog momenta kada beba izađe iz tvoje materice, doživi prvi šok u životu, i nije joj baš bajno. Dugo dugo vremena posle odsecanja pupčane vrpce treba da beba nauči da funkcioniše bez svog prirodnog produžetka -mame. Što pre mama shvati da je tek rođena beba zapravo vezana nevidljivim nitima i da joj je mama jedina veza sa udobnim, divnim, lepršavim svetom u maminoj utrobi, lakše će uspostaviti međusobnu vezu i poverenje. Kada beba shvati da su mama i tata uvek tu za nju, od tog temelja se sve mnogo lakše gradi.
A u taj temelj uzidava se i stalna blizina, i spavanje na maminim grudima i beskonačno dojenje i zagrljaji, i nošenje u marami, ritmično ljuljuškanje, pevanje, maženje. Sve se to višestruko vrati. Dok se okreneš, imaš dvodogišnjaka koji insistira da se hrani sam, ume da kaže šta želi i nema vremena da sedi u tvom krilu, jer, upravo otkriva svet.
Preživećemo drage moje.
Zastanite.
Sve to što je teško, naporno, sve noći bez tri sata sna, bolne grudi, strije, slobodno vreme koje se meri minutama, najgori umor u životu, sve je to samo mamin posao. Najlepši na svetu.
Nema podeljenih uloga. Zato je ključ da naučimo da balansiramo svim tim izabranim i nametnutim ulogama.
Meni spašava život „pet minuta ja“.
7. Ovo je tehnika koja se izrodila iz čuvenog objašnjenja moje drugarice: „bez obzira da li imaš decu ili ne, ako danas 5 minuta ne posvetiš sebi, taj dan slobodno baci“.
Uvek možeš da nađeš pet minuta: za nekoliko stranica knjige, šetnju po kraju, brze vežbe za guzu, razgovor za drugaricom, lakiranje noktiju, vruća kupka, čaša vina pred spavanje, epizoda glupave serije. Bilo šta što će biti samo tvoje. Probajte da to vreme smatrate vremenom da se preporodite. Nekada će to biti i sat, nekada bukvalno pet minuta. Ali mora da bude svaki dan.
Uživajte. Život je lep.
