(Ne) uredno dete, karakter ili navika?

Da li je neurednost i „širenje haosa“ oko sebe deo karaktera ili samo proizvod loših navika? Mnogi roditelji se ovo pitaju, skupljajući hrpe igračaka, prljave odeće s poda. Ipak, mnogi pedagozi smatraju da se dete nije rodilo s formiranim navikama urednosti ili neurednosti, da to nije deo genetskog nasleđa.  Veći razlog se vidi u „učenju po modelu“, gde deca kopiraju ponašanje roditelja, ili pak u popuštanju detetu i ne davanju nikakvih obaveza koje bi uticale na formiranje navike urednosti.

(Ne) uredno dete, karakter ili navika?

• Budite uzor detetu – ako ste vi uredni, veće su šanse da će i ono usvojiti obrasce ponašanja koje imate
• Pokažite mu kako – deca mogu da nauče u skladu sa uzrastom mnoge kućne poslove i veštine, ali morate da im pokažete kako (na primer da slože odeću, da očiste cipele, da sortiraju igračke…)
• Idite lakšim putem – ako je dete još malo da samo slaže odeću, nabavite male čiviluke koje može da dohvati, pa neka kači svoju odeću, tako ćete i rešeiti problem i učiti dete da sklanja za sobom…
• Nemojte štititi mališana od posla – „neka ja ću“, je tipična roditeljska greška. Deca vole da su uključena u porodični život, pitanje je samo kako im se to predstavi
• Deca iako naizgled vole haos dobro funkcionišu samo u redu. To što njima ne smetaju razbacane igračke, ne znači da im ne treba red – čak i kada su bebe, deci prijaju ustaljene radnje, rituali, da se zna kada se jede, kada se spava. Isto važi i za prostor u kojem borave.
• Ne preterujte sa redom. Ipak doza opuštenosti je potrebna, onolika da bude prijatno u prostoru u kojem boravite, a opet dovoljno u redu. Ne mora uvek svaka igračka da bude na mestu, ni da sve bude pedantno „kao u apoteci“, jer je i to preterivanje, samo na drugu stranu
• Olakšajte posao – nabavite lepe, šarene kutuje za  igračke u koje možete lako uveče da potrpate zajdno ono čime su se igrali.
• Ne požurujte dete – kad je oblačenje u pitanju, umivanje, skupljanje igračaka, dozvolite mu da ima svoj ritam i pohvalite ga kad obavi zadatak (iako vama izgleda lak, njemu verovatno nije).
• Torbe – kada deca krenu u školu, dobro je da  od početka dogovorite neke načine ponašanja, da bi i sebi i detetu olakšali funkcionisanje. Jedno od tih pravila može da se odnosi na to da dete samostalno vodi računa o svojim stvarima, da torbu spakuje uveče a da je ujutru samo zajedno proverite i slično…
• Njihova soba je njihovo carstvo –  ako je imaju i u njoj provode dosta vremena, dozvolite da i oni učestvuju u kreiranju pravila kako će soba izgledati. Ovo se naročito odnosi na urednost i na decu koja ulaze u pubertet. Utvrdite minimum higijene i urednosti, a za ostalo ponekad progledajte kroz prste, jer je bitno da i deca imaju svoj prostor u kojem važe njhova pravila.
• Higijena na prvom mestu – od samog početka veoma je bitno da dete učite higijenskim navikama, jer ako ih ne stekne u detinjstvu, kasnije sigurno ne?e. Naoržajte se strpljenjem jer kupanje, često i temeljno pranje ruku, pranje zuba, su radnje na koje ćete morati decu dugo da podsećate. I iako oko krša i nereda u kući možda i možete da „pregovarate“, oko pitanja lične higijene budite nepopustljivi. Deca će vam biti zahvalna kad porastu.