Da li je neurednost i „širenje haosa“ oko sebe deo karaktera ili samo proizvod loših navika? Mnogi roditelji se ovo pitaju, skupljajući hrpe igračaka, prljave odeće s poda. Ipak, mnogi pedagozi smatraju da se dete nije rodilo s formiranim navikama urednosti ili neurednosti, da to nije deo genetskog nasleđa. Veći razlog se vidi u „učenju po modelu“, gde deca kopiraju ponašanje roditelja, ili pak u popuštanju detetu i ne davanju nikakvih obaveza koje bi uticale na formiranje navike urednosti.
(Ne) uredno dete, karakter ili navika?
- Budite uzor detetu – ako ste vi uredni, veće su šanse da će i ono usvojiti obrasce ponašanja koje imate
- Pokažite mu kako – deca mogu da nauče u skladu sa uzrastom mnoge kućne poslove i veštine, ali morate da im pokažete kako (na primer da slože odeću, da očiste cipele, da sortiraju igračke…)
- Idite lakšim putem – ako je dete još malo da samo slaže odeću, nabavite male čiviluke koje može da dohvati, pa neka kači svoju odeću, tako ćete i rešeiti problem i učiti dete da sklanja za sobom…
- Nemojte štititi mališana od posla – „neka ja ću“, je tipična roditeljska greška. Deca vole da su uključena u porodični život, pitanje je samo kako im se to predstavi
- Deca iako naizgled vole haos dobro funkcionišu samo u redu. To što njima ne smetaju razbacane igračke, ne znači da im ne treba red – čak i kada su bebe, deci prijaju ustaljene radnje, rituali, da se zna kada se jede, kada se spava. Isto važi i za prostor u kojem borave.
- Ne preterujte sa redom. Ipak doza opuštenosti je potrebna, onolika da bude prijatno u prostoru u kojem boravite, a opet dovoljno u redu. Ne mora uvek svaka igračka da bude na mestu, ni da sve bude pedantno „kao u apoteci“, jer je i to preterivanje, samo na drugu stranu
- Olakšajte posao – nabavite lepe, šarene kutuje za igračke u koje možete lako uveče da potrpate zajdno ono čime su se igrali.
- Ne požurujte dete – kad je oblačenje u pitanju, umivanje, skupljanje igračaka, dozvolite mu da ima svoj ritam i pohvalite ga kad obavi zadatak (iako vama izgleda lak, njemu verovatno nije).
- Torbe – kada deca krenu u školu, dobro je da od početka dogovorite neke načine ponašanja, da bi i sebi i detetu olakšali funkcionisanje. Jedno od tih pravila može da se odnosi na to da dete samostalno vodi računa o svojim stvarima, da torbu spakuje uveče a da je ujutru samo zajedno proverite i slično…
- Njihova soba je njihovo carstvo – ako je imaju i u njoj provode dosta vremena, dozvolite da i oni učestvuju u kreiranju pravila kako će soba izgledati. Ovo se naročito odnosi na urednost i na decu koja ulaze u pubertet. Utvrdite minimum higijene i urednosti, a za ostalo ponekad progledajte kroz prste, jer je bitno da i deca imaju svoj prostor u kojem važe njhova pravila.
- Higijena na prvom mestu – od samog početka veoma je bitno da dete učite higijenskim navikama, jer ako ih ne stekne u detinjstvu, kasnije sigurno ne?e. Naoržajte se strpljenjem jer kupanje, često i temeljno pranje ruku, pranje zuba, su radnje na koje ćete morati decu dugo da podsećate. I iako oko krša i nereda u kući možda i možete da „pregovarate“, oko pitanja lične higijene budite nepopustljivi. Deca će vam biti zahvalna kad porastu.
2 comments
U našem slučaju – karakter. Uredan je i pedantan od malih nogu. Ali kako raste, tačno se primećuje da karakter popušta ako se navika ne jača, pa se trudimo i radimo na tome. Mislim da je najteže naći pravu meru oko obaveza koje im treba uvoditi i ispravno proceniti njihove prave sposobnosti. Meni je on često za mnogo stvari još mali, a onda me pozitivno iznenadi. 🙂
Da. i ja sam se uverila da mnogo zavisi od karaktera. Ja sam recimo imala zabludu da su nekako devojčice urednije od dečaka, ne znam odakle mi to 🙂 elem, uvodjenje radnih navika uz mnogo strpljenja, ja drugo rešenje nemam 🙂