[su_frame]Početkom maja, zamolila sam čitaoce i čitateljke „Maminog sveta“, da mi ako žele, pošalju iskrenu priču o odgajanju dece, a da će Pampers tri najbolje priče nagraditi. Na ovom blogu trudim se da roditeljstvo i svoja iskustva, i sve ono što svakodnevno doživljavam i znam, sa drugim roditeljima. Realno, nekada smešno, ali bez ulepšavanja i idealizovanja. Na mamama je danas veliki pritisak da budu savršene u svemu, da budu idealne, i dok se okrenemo naša deca su odrasla a da mi nismo shvatili da je za njih svaka mama najbolja – ona koja se trudi i pokušava da bude bolja, koja ih voli, a ne neka imaginarna mama iz tv serije ili s naslovne strane. U saradnji s Pampersom, želeli smo da motivišemo i nagradimo roditelje koji „otvore dušu“ i napišu iskreno šta im prija i šta ih muči kada je roditeljstvo u pitanju. Izabrali smo tri priče koje će Pampers nagraditi pelenama, a ja želim da vam predstavim prvu priču, mame Kristine:[/su_frame]
Roditeljstvo je jedina titula koju nam niko ne može oduzeti
„Roditeljstvo je jedina titula u životu koju nam niko ne može oduzeti.“ Ovu rečenicu je meni uputio profesor sa fakulteta. Moja priča počinje u prilicno „ranim“ godinama. Sa 22 godine sam ostala u drugom stanju, studirala sam medicinu, i još uvek se trudim da završim započeti put. Sam pojam roditeljstva, po meni, je usko povezan sa odricanjima. Ta odricanja meni ne padaju teško, jer mislim da sad svoj život živim za bolje sutra svoje dece. Sve što mi radimo i stvaramo, svaki trud i muka, svako ulaganje u sebe je zapravo naš veliki uticaj na decu i porodicu, mi im otvaramo „vrata budućnosti“.
Nije baš ni uvek lako biti roditelj. Ceo život je pod „obavezama“, ali onim lepim i nezanemarljivim. Jer, sutra kada stvorimo nešto i napravimo, ponosno možemo stati ispred sveta i bez ijedne reči progovorene, znaćemo da je to naše odricanje stvorilo bicć na koja smo mi ponosni. Kada sam rekla da nije lako biti roditelj, nisam mislila na neprespavane noći, nisam mislila samo na nicanje zuba, ogrebotine, prolazne viruse. Postoji i druga, da kažem „teža strana roditeljstva“.
Moje dete je prilikom porodjaja bilo povredjeno. Iz porodilišta smo otišli u drugu bolnicu koja nam je 350km dalje od kuće. Sve je to u prvi mah palo veoma teško. Kako ću sama sa bebom od 15 dana. Kako ću sama daleko od svih. Onda shvatim da to nije bitno. Jedini cilj mi je bio da uspem da izlečim svoje dete i da ispravim grešku lekara. Onda prihvatim Božiju volju i sudbinu i pomirim se sa tim da je možda tako i trebalo da bude, i zahvalna sam da može biti bolje.
Od tog trenutka, nikada u životu više ne razmišljam da je moglo biti gore, jer meni kako mami je to najgore što je moglo da se desi. Za svih tih godinu dana provedenih u bolnici, emocije se svakodnevno smenjuju. Pa rekla bih i u svakih sat vremena. Prvo budem zadovoljna rezultatima koji smo postigli, onda se rastužim što je moje dete prohodalo u bolnici, što je prvi zubić nikao u bolnici, prva izgovorena reč – u bolnici. Rastužim se kad vidim kroz prozor srećnu i zdravu porodicu koja provodi vreme u parku, a mi sa druge strane odvojeni i daleko od kuće i najmilijih.To su samo neke stvari koji su bile teške. A ima ih, verujte mi dosta. I sada, gledajući mlade mame koje se „nerviraju“ što ne mogu da izadju, ja samo pomislim u sebi kako ja nemam taj „luksuz“ nerviranja. I kad imam priliku za slobodno vreme, ja ga opet iskoristim na dete. Vreme je prolazilo, i rezultati su bili sve bolji. Zadovoljna svojim trudom i podrskom svoje porodice, suprug i ja smo odlučili za još jednog novog člana :-). I to nam se ostvarilo. Uprkos svemu sto nam se izdešavalo, shvatili smo da nema razloga za brigu i odustajanje od proširenja porodice, jer mi kao roditelji, svojom ljubavlju, brigom, trudom, ulaganjima i odricanjima stvaramo nesto idealno. Da IDEALNO. Svi ljudi koji misle da ne postoji idelnao, varaju se. Mi stvaramo idealno.Deca su nesto idealno. Mi se nećemo zaustaviti samo na ovome. Dokle god možemo i budemo imali uslova, dopunjavaćemo naš idealni zivot. 🙂 I jedini savet koji mogu da dam roditeljima je taj da su oni srecći ljudi koji imaju zdravlja i ljubavi, i da nikada ne treba odustajati i gledati kada je „idealno“ vreme za decu. Svako vreme je njihovo i u svako vreme treba da su željeni.
