Kako sam otkrila savršenu prodavnicu sa hranom mog detinjstva, Domaccini

Ako me neko pita koji mirisi me asociraju na detinjstvo, definitivno su to omamljujući mirisi domaće, tradicionalne hrane, na kakvoj sam odrasla. Domaći sir, kajmak,  ajvar i turišija, domaće meso i suhomesnati proizvodi koji se pažljivo i u malim količinama prave „za kuću“. Na domaćem kačamaku i popari. Na domaćim maminim kolačima, od kojih je uvek mirisala cela kuća. Taj miris mi je još u nozdrvama kad se setim mirnih jutara u kojima se uz prvu, ručno mlevenu kafu i domaću šljivu, meze i mlad kajmak na vrućem hlebu planirao dan.

Kada sam nedavno, sasvim slučajno videla na Fejsbuku da moji poznanici otvaraju radnju simpatičnog naziva Domaccini, posle pet minuta gledanja slika sam doživela onaj „aha“ momenat – pitala sam se da li je moguće da tako nešto do sada nije postojalo u Beogradu i zašto se zaboga niko do sada toga nije setio?

Domaća, aditiv free hrana

Trudim se da moja porodica jede što manje industrijske hrane, da unosimo samo ono što znamo odakle je stiglo i nije mnogo šetalo od njive do trpeze. Na takvoj hrani sam  i sama odrasla u selu pored Čačka. Sada, kada imam decu, vrlo mi je važno šta oni jedu i pokušavam da im usadim ljubav prema domaćoj hrani. A Domaccini nude upravo to – ova radnjica, ušuškana na Dorćolu, u Ulici Cara Dušana 69, nudi domaće mlečne i suhomesnate proizvode, iz malih manufaktura, rukom pravljene  i aditiv free.

Vlasinici ove simpatične radnje na Dorćolu su Ivan i Marija Slović, moji Čačani, koji uz to imaju troje dečice (a znate da imam posebnu naklonost prema svima mamama koji imaju 3+ dece, jer znam koliko im je teško da se uz sve to profesionalno ostvare). Zato mi je odmah bilo jasno šta im je cilj i šta žele da postignu, svi vučemo slične mirise i slike iz detinjstva. I želimo da nam deca odrastaju na takvoj hrani.

Ivan je „ajtijevac“ , moralna i porodična podrška. Marija je tehnolog hrane, neko čiji je posao da zna šta prava hrana treba da sadrži. A to nisu razni aditivi i dodaci koje industrija dodaje da bi uvećala profit a nama nametnula iskrivljene standarde kako hrana treba da izgleda i kakvog ukusa treba da bude. Kroz porodični posao, malu mlekaru koju ona i njena porodica već godinama imaju na obroncima planine Ovčar,  shvatila je da iako to nije lako, proizvodnja hrane može i treba da bude aditiv free.

Potrošači hoće savršen izgled hrane, ali je sastav mnogo važniji

„Moja vizija E free proizvoda dovela je do toga  da poželim da  na jednom mestu okupim ne samo svoje proizvode, već i druge slične, kakvih ima u Srbiji, samo se o tome malo zna. Zato smo osmislili Domaccine, kao fino mesto u kojem pristojan čovek sebi može priuštiti finu, rukom pravljenu, neindustrijsku hranu,   i gde može da veruje da je dobio ono što piše na proizvodu,

kaže mi Marija, puna entuzijazma dok ispijamo sjajnu tursku kafu u obližnjem „Kofeinu“.

Sijaju joj oči dok priča o tome kako je pre skoro deset godina pokrenula sopstvenu proizvodnju sira i kajmaka, ali i kako je teško imati na tržištu proizvod koji je potpuno bez aditiva. U svojoj proizvodnji sira i kajmaka Marija koristi isključivo i jedino kuhinjsku so, kao konzervans.  Proizvodnja, koju je započela 2008. godine potpuno je E – free. Nema boja, konzervanasa, antioksidanasa, emulgatora, stabilizatora, pojačivača ukusa… Jednostavno je Aditiv – free.

Praviti proizvod bez aditiva je vrlo, vrlo teško. Potrošači, pa i ja, hoće savršenstvo, pa tako se susrećem sa raznim percepcijama kako kajmak treba da izgleda. Te, tvoj kajmak je mlečan i žut. Da takav je, jer ja u mleko ne dodajem pavlaku koja kajmak čini debelim, suvim i belim. Da takav je s proleća i u toku leta, jer se krave hrane zelenom travom, taj karoten se prenosi u mleko, žuta boja je boja mlečne masti. Da, takav je, jer se izdvaja prirodnim putem iz mleka, nema ubrzanja procesa, nema izbeljivača, nema punioca… Da takav je, jer je od mleka. Da takav je, i ja od njega takvog, ne odustajem!

Mi biramo dobavljače, a ne oni nas

Marija ne odustaje od ideje da svoje znanje tehnologa  poznavaoca hrane iskoristi da kako bi za svoje dobavljače izabrala samo one koji mogu njenoj e free viziji da pripomognu. Bilo mi je veoma zanimljivo da slušam kako Marija koristi svoje višegodišnje iskustvo iz posla tehnologa i mrežu kontakata koje ima da bi često i slučajno došla do ljudi, domaćina širom Srbije, koji sa ljubavlju i velikom posvećenošću prave sjajnu domaću hranu, bez aditiva i dodataka, u neravnopravnoj borbi sa industrijom hrane, koja nas obasipa lošim proizvodima po visokim cenama. Za svakog dobavljača Marija zna kako radi i kakav kvalitet nudi, a iza tog rada stoje lepe i često neobične životne priče.

Jedni od takvih bisera koje su pronašli je  But co, sremačka porodica koja s ljubavlju i pažnjom pravi predivne domače suhomesnate proizvode.

Subota oko podne, gospodin Slović i ja, krenemo put Sremske Mitrovice, tražimo porodicu Jovanović, u Laćarku. Nađosmo ih. Dočeka nas čovek srednjih godina, kaže sinovi su na njivi, lep dan, ovih dana kišovina nije se moglo raditi. Mama brzo skuva lepu kafu, porodični ambijent, reč po reč, dođe prvo Milenko. Veseo, nasmejan Sremac, srdačno poče priču o tome kako on kao ekonomista, nema šta da traži kod poslodavaca, da je sa roditeljima i bratom odlučio da renovira očevu manufakturu i proba na moderniji način da pruži ono što mesari iz ovog kraja decenijama prave.
Utom stiže Branislav Jovanović, politikolog, ratar i mesar. Mlađi sin. Odmeren i fin momak. Oba momka su ispod 30 godina. Otac, mudro sedi u vrhu stola, načuljio uši, ne progovara, pustio mlade da se kale, uživa dok dva pametna momka pričaju nama, po mnogo čemu sličnima, o svojoj viziji, strategiji, problemima. Ovi vredni ljudi, 98% hrane za životinje proizvode sami na svojim njivama. Svu sirovinu za @BUT&CO proizvode obezbeđuju sa svojih njiva i farmi. To je to. To je odabrani dobavljač @domaccini

prepričava mi sa oduševljenjem Marija.

Proizvode prave iskuljučivo prirodnim sušenjem, bez bilo kakvih dodataka nitrita, šećera, starter kultura i ostalih nepotrebnih sastojaka za ubrzano zrenje.  Zato sremski kulen zri oko 5 meseci dok je kod šunke taj proces duži i traje od 15 do 20 meseci!

Najbolji sok od jabuke koji ćete probati

Imali smo priliku da probamo Sremsku kobasicu i zaista je fenomenalna. A natpis „kobasica od pravog mesa“ smo shvatili tek kad smo došli kući i ispržili tru kobasicu s kačkavaljem. Savršena! Tu je i priča o čoveku koji se vratio iz inostranstva u selo pored Aranđelovca da gaji jabuke i da pravi fenomenalan  Greeny sok od jabuka, bez dodataka i šećera, najboli koji smo probali! Slatko od šumskih jagoda Slatka jesen još nismo probali, ritualno oblećemo oko njega i divimo se, ali ne sumnjamo da je fenomenalan dok nam Slovići pričaju kako iza te manufakture stoji žena koja inače radi kao direktor jedne kompanije, a svoju ljubav prema domaćoj hrani je utkala u porodičnu radionicu.  Uživam dok slušam zanimljive priče o dobavljačima, koji su pažljivo birani i selektovani da vi ne morate da razmišljate kada dođete da pazarite u Domaccini hranu za sebe i svoju decu. Ono što me je posebno oduševilo jesu cene – jer sam očekivala da će ovakvi proizvodi biti bar 30 odsto skuplji od svojih industrijskih pandana. Ali, nisu. Zato, nemojte da vas mrzi da skoknete do Domaccina da pazarite pravu domaću hranu. Inače, pokrenuli su i ketering, pa eto prilike da gosti za razna slavlja jedu domaću hranu 🙂

Pitam Mariju kako uspeva sve da postigne, pored mlekare i radnje Domaccini, još uvek radi i kao ocenjivač radnje, a i Ivan je preduzetnik. Smeška se, kaže, dobra organizacija i puno razumevanja. Dovijaju se, popodne i veče odvjajaju za decu i njihove potrebe, a onda za rad – duga je noć… I nas dve se  sve razumemo. I zaista želim da ovim divnim, vrednim ljudima Domaccini priča uspe. Ne samo zbog njih, i ne samo zbog čačanskog lokalpatriotizma. Već zbog mene i moje porodice. Jer, konačno imam provereno mesto gde mogu da kupujem proverenu hranu.  Jer je važno šta jedemo.

Srećno, Domaccini, samo nastavite domaćinski i nadam se da je ovo samo prva radnja u Srbiji. 

Napomena: post nije plaćen, napisala ga je nova, verna mušterija Domaccina. Na sajtu imaju i onlajn prodaju, ali preporučujem da makar prvi put odete lično. Da uživate u bojama, ukusima i mirisima, i da degustirate rakijicu.