Loše navike iz detinjstva uvek dođu na naplatu

Četiri puta nedeljno svako stavi svoju opremu u ranac, patike, vodu i pravac na trening. Svi zajedno  – Jana (12), Aleksa (9), Sara (6) i Angelina (39). I svi se radujemo treningu. Za njih, to je način života, i tako prirodno i normalno. Za mene, novo i neobično iskustvo. Trebalo mi je, eto skoro četiri decenije da stignem u tu fazu.

Zašto?

• Zato što nisam stekla naviku u detinjstvu.
• Zato što nisam imala na koga da se ugledam.
• Zato što niko mojim roditeljima nije rekao da osim pranju zuba treba da me nauče i kako da zdravo živim
• Zato što mi je uvek nešto drugo bilo preče (od sebe i sopstvenog zdravlja i sopstvenog tela).

I, zato što su me roditelji častili dobrom genetikom i vitkom linijom, pa sam sve do skoro mislila da mogu da se provlačim i varam prirodu, praveći da se mi za zdrav izgled ne treba mnogo više od povremenog vođenja računa šta jedem.

Ali, prevarila sam se.

Loše navike, koje vuku koren izdetinjstva dolaze na naplatu

Obično kada se najmanje nadaš.

Sve su to razlozi zbog kojih smo dragi i ja uporni u tome da deca treniraju. (a ovde možete da pročitate zašto mislimo da je karate trenutno idealan sport za njih. Nemamo u vidu medalje, sprotske karijere i neostvarene roditeljske ambicije. Hoćemo prosto da im usadimo naviku i potrebu da svakodnevno vežbaju.

A kako drugačije da im pokažemo nego dobrim primerom?

Mom mužu trenutno kao hobi odgovara vožnja bicikla, duge ture po Srbiji koje pravi idealna su prilika da pravimo rekreativne vikende zajedno.

Ja sam se pronašla u body pumpu, i uspela sam da dođem do faze da mi jako fali ako preskočim treninig. To je moja novogodišnja odluka od koje nisam odustala.

Ali, u međuvremenu, do tada sam “zaradila”, bolove u leđima, proširene vene, periferna cirkulacija mi je u očajnom stanju. I ne mogu da se ne pitam da li bi moje telo bilo tako u neskladu sa mojim godinama da sam u detinjstvu naučena da se bavim sportom?

Nije to novost, ni za koga od nas, loše navike iz detinjstva dolaze na naplatu. Obično malo kasnije, kada više nema čarobnog štapića da te vrati unazad i ispravi tvoje brljiotine.

Popravni  iz vežbanja za dobre đake

Dobra vest je da možeš na popravni po dva osnova:

Najpre, dokle god mrdaš, možeš i da se menjaš. Dovoljno je (samo), da stvoriš dobru naviku. O tome je već jako lepo pisala moja blogokoleginica Jovana, i slažem se s njom, navika zna da bude muka. Ali, ako nam treba, to je to, 21 ili 221 dan ,svejedno je.

A onda, ako imaš decu, nosiš sa sobom posebnu vrstu odgovornosti. Za njihove navike.

Deca su nam gojazna, loše se hrane i nemaju kondicije

Pisala sam već koliko sam bila tužna i razočarana kada sam se zetekla u školi u koju idu moja deca i videla šta užinaju. Ne znam da li me je više porazilo što roditelji uopšte ne razmišljaju o tome šta deca jedu u školi, misle da im dajući novac za užinu rešavaju problem, a oni se dave u grickalicama, nezdravoj hrani, sumnjivim picama. Nigde voća i povrća, ma, mleka, nigde spakovane užine sa iole nutritivno vrednom hranom, osim dece nekoliko roditelja entzuzijasta koja se verovatno stide da izvade svoje kutije sa užinom. Jer to nije “kul”.

Podaci iz nedavnog istraživanja koje je uradio Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke,  govore mnogo više od reči koje ja ovde prosipam.

Pogledajte ovaj Infografik, Životne navike skolaraca u Srbiji, i sve će vam biti jasno.

Danima sam bila pod utiskom kada sam crno na belo videla brojke koje odražavaju ono što sam već i svojim očima videla i znam: Da tek svako treće dete pojede dovoljno voća, da 80 odsto njih ne unese dovoljno povrća, da dve trećine ne pije čak dovoljno nekada obožavanog mleka. Da više od polovine ne može čestito da se popne uz stepenice, niti je na bilo koji način fizički aktivno (joj, kakav je ovo nonsens, detetu je bre, glavni posao da jurca i skače).

I onda se pitamo zašto su nam deca gojazna, zašto su im krive kičme ili nisu koncentrisani na času.

Preporuke Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke

Ne znam stvarno šta je sve potrebno da se ovaj ogroman problem reši. Ali, znam odakle može i mora da se počne. Od porodice.

Početak zdravih navika je u porodici

Jer, deca su sve ovo naučila kod nas, u sopstvenom domu. Gledajući nas kako preskačemo doručak, ručamo brzu hranu a večeru “zalivamo” slatkišima i sokom kako bi umirili stresan dan. Kako od tegova koristimo samo daljinski na televizoru, eventualno kompjuterski miš. Kako palimo auto da bi otišli do prodavnice iza ugla.

Odakle da počnem, pitaćete se?

Evo šta možete da promenite već ove nedelje:

Za decu:

1. Nađi zdraviju užinu za školu 
2. Napravi sama svakog dana zdraviju užinu za decu
3. Postaraj se da deca doručkuju pre škole, kvalitetno i nutritivno vredno
4. Uvedi dan (ili više dana) bez ekrana. Umesto toga, daj deci loptu, bicikl, vijaču.
5. Ako možeš, upiši decu na organizovanu sportsku aktivnost za decu. Možeš je čak i besplatno pronaći
6. Izbaci iz kuće slatkiše, grickalice, sokove. Drastično ćete smanjiti količinu koja se pojede.
7. Idite na pijacu zajedno s decom. Pazarite šta se njima dopadne.

Za sebe:

1. Isplaniraj obroke za celu nedelju. Lakše ćeš se pridržavati balansirane ishrane ako unapred kupiš i pripremiš zdravu hranu.
2. Hodaj! Samo hodaj, što brže, to bolje. Možeš i da trčiš. To ne košta, ne traži raspored i uklapanje
3. Upiši se u najbliži fitnes klub (ja sam uspela da se organizujem da treniram u isto vreme kada i deca, znam, srećnica sam). Ne moraš čak ni to, po celoj Srbiji imaš besplatna mesta za treniranje na otvorenom “Aktivne zone” .
4. Ne moraš da budeš na hrono ishrani, veganka ili na strogoj dijeti. Izbaci slatkiše, minimizuj proste ugljene hidrate, zavoli proteine. Rezultat će se videti, obećavam.
5. Ne jedi za decom. Muž i ja se šalimo da se uvek ugojimo od “štete”, jer je šteta da se baci ono što deca ne pojedu. Prestani to da radiš, tvoje telo nije zamena za kantu za otpatke
6. Spremajte hranu svi zajedno. Tako ćete postati svesniji šta jedete i šta je dobro za vaše telo i vašu porodicu, a šta ne.

Ljudi se uplaše pred velikim promenama, razmišljaju da moraju da okrenu život naglavačke. A istina je da i maraton počinje prvim korakom. Svaki korak se računa . Svojoj deci i sebi to dugujemo. Da ih ne bi, kao nas, jurile loše navike iz detnjstva, jednog dana.

[su_frame]Ovo je moj 11. tekst tekst u Coca -Cola Bloggers network Adria, regionalnom projektu kojim se pruža podrška blogerima da profesionalizuju svoje blogove.  Pročitajte šta su zanimljivo pisale kolege iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.[/su_frame]