Novi šljašteći lak, ispravljene kovrdže, biserno beli zubi, mirisna krema za telo… dok uživamo u mnogobrojnim sredstvima za negu i ulepšavanje, da li znamo da kozmetika može da bude i štetna? Prema dosadašnjim istraživanjima, od oko 3.000 hemikalija koje se koriste u kozmetičkoj industriji (a taj broj stalno raste), više od 800 je otrovno. Mada na prvi pogled ova cifra zvuči strašno, po nama, gora je činjenica da na primer u SAD više od 80 odsto tih sastojaka nije do kraja ispitano…
A šta rade te supstance u kozmetici?
Marketari nas „lažu i mažu“ da bi nam prodali kozmetiku. A da bi ona bila mirisna, glatka, sjajna, dugotrajna, da bi bolje izgledala. U njima je razlika između apotekarske kreme i brand name kreme…
Koje su to supstance na koje treba da obratimo pažnju?
Među onima koji se najviše optužuju, su plastizeri i ftalati. Plastizeri su aditivi, većinom su po hemijskom sastavu ftalati (jedinjenja ftalatne kiseline i nekih alkohola) Praktično skoro da nema predmeta u okruženju a da u njemu nema plastizera – od igračaka, kozmetičkih preparata (lakovi za nokte, šampini), plastične posude za hranu, pakovanja brze hrane, kablovi, folije, telefoni, medicinska oprema, kondomi. Poražavajuće je je da su ftalati optuživani da doprinose rađanju dece sa defektima, preranog puberteta kod devojčica, kao i oštećenje spermatozoida kod odraslih muškaraca.
Ove hemikalije su otkrivene u majčinom mleku i u krvi pupčanika novorođene dece. Što je najgore, ove supstance se veoma sporo razgrađuju, čak decenijama. Ove materije ulaze i u lanac ishrane na čijem vrhu se nalazi čovek. Čak mnogo naučnika smatra da neke bolesti, koje nemaju medicinsko objašnjenje imaju uzrok u ovakvim materijama, koje menjaju endokrini sistem čoveka. Problem je što ove materije „imitiraju“ hormone, i na taj način zbunjuju telo.
Žene i devojke koriste dnevno i po 12 proizvoda za negu i ličnu higijenu. S druge strane, ispitivanje kozmetičkih proizvoda je manje više dobrovoljno i zavisi od razvijene svesti proizvođača. Od 2004. godine postoji bolja regulativa u ovoj oblasti, ali ne u potpunosti. Takođe brojna udruženja su pokrenula kampanje da se u roku od pet godina sve „sumnjive“ supstance izbace iz komercijalnih kozmetičkih preparata.
Šta možemo da učinimo?
Ne vredi mnogo razbijati glavu oko „otrova“ u kozmetici, jer ne možemo zaista znati da li i kakav negativan efekat imaju na naše telo. Takođe, veliki broj proizvođača je u pravu kada tvrdi da su količine „spornih“ materija tako male, da ne mogu uticati na naš organizam. Doduše, zaboravljaju da kažu koji u o tome da se neke od tih materija talože u organizmu i na njihov kumulativan efekat.
Ono što možemo da uradimo je:
1. Da se informišemo koje su to supstance „najozgloglašenije“
2. Da dobro čitamo deklaracije proizvoda i izbegavamo bar neke materije koje možemo da izbegnemo
3. Da se trudimo da razumno koristimo kozmetiku (ovo ima povoljan efekat i na novčanik)
4. Da tamo gde možemo koristimo prirodnu kozmetiku, bilo onu koju sami napravimo, bilo komercijalnu prirodnu kozmetiku
5. Ako shvatimo da su dodaci koji čine da kozmetika lepo izgleda, miriše, bude konzistenta, u stvari oni koji najviše štete, možda je vreme da proizvode ne biramo po tome kakve su im reklame i „završna“ obrada, već da se raspitamo malo o sastavu i poslušamo preporuke drugih ljudi.
