Mašta koja se nosi – Mašina mašta

Nijednom nisam stavila njen nakit a da me poznanice nisu oduševljeno pitale: ODAKLE ti ovo? Sve te predivne „dinđuve“, unikatne i maštovite, deo su Mašine mašte. Ona je Marija Stanisavljević, psiholog, mama troje dece  i umetnik u duši, čija je kreativnost morala negde da „pokulja“.

• Kada si počela da se baviš pravljenjem nakita i da li si samouka?
• Pravljem nakita se bavim poslednjih 5 godina. Zapravo sve je krenulo od heklanja 🙂 Prikljucila sam se jednom divnom forumu koji je okupljao ljude sa naših prostora koji se bave raznim vrstama ručnog rada. Za oko su mi zapale perle živih boja rađene tehnikom prelepog naziva Millefiori (Hiljadu cvetova). Rešila sam da to moram da napravim.  U suštini sam samouka, nisam tip ličnosti koji postpuno i precizno sledi uputstva, nemam strpljenja da se učim na jednostavnim stvarima, odmah krećem u složenije akcije i projekte.

Naravno, dosta sajtova i tutorijala sam pogledala, kao i knjiga koje se mogu naći u elektronskom formatu. Želja mi je da odem na radionice koje drže zaista veliki umetnici iz sveta polimerske gline. Kod nas je to u začetku, trižište i platena moć ljudi nije tolika da neko može olako da izdvoji novac za takve vrste obuka.

• S kojim materijalima najviše voliš da radiš?
• Za sada sam sebe ograničila na polimersku glinu. To je materijal po izgledu i nekim svojstvima  sličan plastelinu, a  pečenjem se stvrdnjava. Uglavnom ljudi misle da svoj nakit farbam, međutim, sve šare i dezeni kao i nijanse se dobijaju samo određenim tehnikama izrade i mešanjem već postojećih boja.
• Gde nalaziš inspiraciju?
• Izvori inspiracije su stvarno raznoliki, nekada čak i ne znam šta me je inspirisalo, jednostavno se kada sednem da radim, javi neka ideja. Priroda  je svakako najautentičniji izvor, koliko god da „pijem“ i upijam iz nje uvek ostanem zadivljena savršenošću oblika, tekstura, boja.  S obzirom na to da su cvetni dezeni glavna odlika mog nakita, trudim se da “prekopiram” lepotu prirodnog cveća. Takođe, inspiriše me narodna umetnost različitih podneblja, ali i umetnost uopšte.

• Da li te pravljenje nakita opušta, zamara, kako izgleda taj kreativni proces i kako uopšte uspevaš pored troje dece da se posvetiš nakitu?
• Stvaranje me nikada ne umara. Ne pravim serije nakita, tako da mi rad nije jednolično ponavljanje određenih operacija. Volim da započnem više stvari odjednom, prosto me ponese pravljenje rolata koji su osnova za perle. Napravim desetak rolata, pa onda kuglice, a kada ih ispečem uzivam u gledanju šarene gomile i smišljam šta ću sa njima. Na početku nemam razrađen plan kakvog će dizajna biti određen komad. Imam i “gotove” ideje u glavi, ali na licu mesta, volim da improvizujem.  Najlepši trenutak samog procesa je presecanje rolata, taj momenat  iščekivanja kakav ću dezen dobiti.
• Koje tehnike najviše koristiš pri radu i kako izgleda ceo proces od ideje do kraja, koliko traje?
• Tehnike koje najviše volim su pomenuti Millefiori, cvetni rolati, i Kaleidoskop, rolat koji u svom preseku ima razlicite geometrijske oblike koji podsecaju na staklice kaleidoskopa. “Specijalnost” su mi tzv. čupave ogrlice, kombinacija perli i kanapa. Veoma su upečatljiv detalj, sasvim dovoljan da mirnu odevnu kombinaciju obogati i da joj autentičan ton.
  
  • Da li si do sada izlagala svoj nakit?
• Nakit uglavnom prodajem preko interneta. Kada imam veću količinu i  kada se uklopi u neki moj životni raspored, učestvujem na izložbama. To su uglavnom prodajne izložbe ručnog rada –  Harmony festival, Moda za poneti…Kako stalno kuburim sa vremenom i organizacijom, retko imam puno toga za izlaganje na ovakvoj vrsti izložbi.
• Kakvi su ti planovi što se pravljenja nakita tiče i da li može da preraste u nešto više od hobija?
• Želja mi je da pravljenje nakita preraste u stvarno zanimanje. U ovom trenutku sam na pola puta do toga. Sa jedne strane, zaista je nešto sto bih punim srcem radila, ali se stalno pitam da li od toga može da se živi.  Kako sam mama troje dece, nisam bila zaposlena pre prvog deteta, i što ličnom odlukom što sticajem okolnosti sam rešila da budem „full time parent“. U međuvremenu sam pohađala psihoterapeutsku edukaciju i razvijala svoj hobi. Planova puno imam, ali mi treba malo hrabrosti za realizaciju. Primetila sam da su deca bez obzira na pol opčinjena mojim nakitom, samim materijalom. Oni manji ga stavljaju u usta jer ih podseća na slatkiše, a veći se interesuju kako se to pravi. Želja mi je da decu upoznajem sa ovim medijumom, da razvijamo lepa osećanja i veštine, razvijamo motoriku.
• Kako se uklapaju psihologija i pravljenje nakita?
• Moje osnovno obrazovanje je diplomirani psiholog. To zvanje sam stekla u jednom od postporđjajnih perioda, a time sam se bavila sporadično i u okviru dodatnih edukacija. Međutim, kreativnost, koliko god bila sputavana, nalazi način da se ispolji. Kod mene su to bili bojažljivi pokušaji u farbanju svega i svačega, od prozora do nameštaja, štrikanju, pravljenju raznih stvarčica sa decom, a onda i pravljenju nakita. Kako potičem iz neumetničke porodice ižezinjera, roditelji nisu prepoznavalini podsticali moja interesovanja. Zato predlažem roditeljima da  puste dečijoj mašti na volju, ofarbani zid se prekreči, iseckani papirići pokupe, zamazana odeća se opere, a trenuci uzbuđenja i sreće ostaju zauvek negde zapisani.
• Kako uspevaš da se organizuješ sa troje dece?
• Uglavnom kod nas sve ide stihijski, volim da pravim planove, ali ih retko kad sistematično realizujem. Sada sa distance, kada su deca malkice porasla, shvatam da su prevelika očekivanja od sebe i društveni pritisak da se bude super mama jedno veliko i nepotrebno opterećenje. Zaista treba uživati u trenutku, ma kako banalno zvučalo. Svakako da troje dece neminovno nosi sa sobom gomilu obaveza i zahteva koje treba ispuniti, ali se nekako navikneš na „život u akciji“. Uglavnom radim kada su deca u školi i vrtiću ili uveče kada zaspu. Postoje i nepredvidjene okolnosti kada su na primer komadi spremni za pečenje a onda u njih ulete deca pa zatekneš “ukrase” u vidu otisaka prstića. Medjutim, skoro sam se potpuno istopila kada je srednje dete na temu zanimanje roditelja nacrtalo mamine ruke i ogrlicu, tada sam shvatila to je to, i deca su shvatila da mama ima posao. Inače, u šali, sa drugaricom sa interneta koja takođe ime troje dece a iz hobija pravi nakit, ovaj naš posao zovemo “radna terapija”. I ima istine u tome, ovaj posao je hrana i odmor za dušu.