Od šlag početnice do fondan majstorice – uz pomoć interneta

Izraz „slatka mala izvrnuta torta“ do skoro me je asocirao na divni crtać i Snebljivljivu aždaju. Ali, otkako sam probala sjajne torte koje pravi Stanislava Simonović, koja stoji iza Male slatke izvrnute torte, ovaj izraz dobio je sasvim drugo značenje – torte pravog, domaćeg ukusa, sa izgledom iz bajke. Dok je moje dete oduševljeno skakutalo oko „Male sirene“,  koju je Stanislava majstorski napravila, prisećala sam se kako je ova kreativna dama potpuno sama (uz pomoć interneta) prešla put od ukrašavanja fondanom kao potpune nepoznanice, do majstora zanata.

Od šlag početnice do fondan majstorice  – uz pomoć interneta

•  Kako si započela avanturu pravljenja i ukrašavanja torti, da li su tvoja deca bila prve „mušterije“?

Zapravo, da nije bilo rođendanske torte mog starijeg deteta verovatno svega ovoga ne bi ni bilo :)) Naime, godinu dana pre nego sto ću se upustiti u priču sa fondanom za drugi rođendan sinu pokušala sam  da tortu ukrasim šlagom. Torta je, iako ukusna, bila potpuna vizuelna katastrofa, koja je ličila na sve samo ne na Pokoja, tada omiljenog crtanog junaka mog sina. Ukrašavanje fondanom za njegov naredni rođendan bio je moj pokušaj da se “iskupim”, najviše pred samom sobom. Dva meseca pre rođendana sam krenula da čitam sve u vezi toga kako se ukrašava fondanom i na kraju sam uspela… U igraonici nisu verovali da sam tortu radila ja, pomislili su da je delo nekog profesionalnog poslastičara.

• Kako si došla na ideju da se time baviš iz hobija i ko su ti bili uzori?

Ideju su mi “nametnuli” brat i dobra drugarica koji su, nakon što su videli Aleksinu (mog sina) i još nekoliko torti koje sam radila što za ukućane, što za prijatelje, bili istrajni u tome da čitavu priču oko izrade torti shvatim malo ozbiljnije. Podršku sam imala i od žena sa internet foruma Moja mandsarda, koji svakodnevno posećujem. Kako sam u to doba bila na trudničkom bolovanju, „bacila sam se na posao“ i rezultat nije izostao. Što se uzora tiče, kada sam kretala u priču oko ukrašavanja torti najviše sam bila oduševljena stvarima koje sam nalazila na internetu, a koje je radila Edna De la Cruz. Da nije bilo njenih online tutorijala na YT koje sam danima gledala sve bi, sigurna sam, bilo mnogo, mnogo teže. Kasnije sam “otkrila” i neke druge majstore ovog zanata, pre svega Buddyja Valestra i Ron Ben Israela.

• Šta ti je do sada bilo najteže da napraviš, koja figura je bila najveći izazov?

Uvek je teško praviti figurice sa ljudskim likom, naročito kada se rade bez kalupa. Najteža mi je bila, a i ostala Dora iz crtanog filma Dora istraživač. Njom nikada nisam zadovoljna kompletno i uvek smatram da sam mogla bolje da je uradim.

• Gde pronalaziš inspiraciju i da li češće predlažu roditelji šta žele ili i ti sama predlažeš kako zamišljaš tortu?

Nema pravila. Desi se da roditelji pošalju sliku koju su našli na internetu i traže da torta izgleda identično. Naravno, nije moguće da torta bude baš identična, niti ja volim da kopiram tuđe radove, tako da se uvek trudim da ubacim i lični pečat. Sa druge strane, imam i mušterije, uglavnom one koji su ranije naručivali i imaju poverenje u mene, koji mi prepuste dekoraciju u potpunosti, daju mi samo “light motiv”. Takve torte najviše volim da radim jer smatram da kod njih kreativnost dolazi najviše do izražaja.

• Da li kod nas ima dovoljno alata za pravljenje svih majstorija, ili važi „štap i kanap“ ?

Situacija je još prilično nezavidna. Ima nekoliko radnji u kojima može da se kupi alat, ali su cene, slobodno mogu da kaže, bezobrazno visoke. Najviše „alatki“ sam dobila od devera kada je  je dolazio iz USA. Tamo je sve neuporedivo jeftinije, a o izboru da i ne govorimo. Postoje naznake da će i kod nas krenuti snabdevanje alatima malo ozbiljnije, po pristupačnijim cenama i unapred se radujem tome. Jer, činjenica je da svaka alatka znači i uštedu vremena. Meni je to  veoma bitno, jer od kako sam se vratila svom primarnom zanimanju posle isteka porodiljskog bolovanja, torte radim tek kada deca odu na spavanje, i neretko se desi da ostanem budna do duboko u noć, a sat je navijen na 6 ujutru!

• Da li bi volela da ovo jednog dana od hobija preraste u biznis?

Razmišljala sam o i tome, nije da nisam. Hvatala sam sebe kako maštam da imam svoju radionicu, veliku poput Cake Bossove. Ali, na kraju dana zaključim da ipak ne bih to. Svojim poslom sam sasvim zadovoljna, a ovo je hobi koji obožavam, ali koji onog momenta kada mi dosadi ili dođe do zasićenja mogu da ga ostavim. Svaka torta koju radim me ispunjava i prosto ne bih volela da dođem u situaciju da jednog dana kažem “Jao, što me mrzi da pravim, ne znam, Miki Mausa. A moram.”

• Da li dobijaš „fidbek“ od mušterija i da li imaš stalne mušterije?

U najvećem broju slučajeva, da, jave mi se mušterije da se zahvale na torti, pohvale izgled i ukus, i  jako  sam im zahvalna na tome. Desi se, naravno, da se ne jave, ali me zovu nekom prvom prilikom kada im je torta potrebna.

• Kako tvoja deca reaguju na tvoj hobi i da li i i oni uzimaju učešća?

Aleksa (5) je oduševljen, stalno mi sugeriše sta bih mogla da uradim, šta da napravim, popravim. On je moj najve?i fan. Ipak, najčešće mi pomaže  tako što pojede fondan ako ga ostane :). Maša (1) je još mala da bi znala čime se mama bavi u slobodno vreme, mada, sve češće je uhvatim da pokušava sa stola da dohvati neku od alatkica. Čim malo poraste eto meni još jednog pomagača 🙂 .

• Kako uopšte nalaziš vreme pored posla da se posvetiš i ovome?

Pravo da ti kažem ne znam ni sama. U proseku spavam 5 sati dnevno, a i pored toga dešava se da moram da odbijem  porudžbinu, jer prosto ne mogu da postignem da napravim onoliko torti koliko je interesovanje. Sreća pa nisam noćni tip u smislu izlazaka, da jesam, ne znam kako bih sve uskladila.

• Koliko ti je internet pomogao u promociji hobija kojim se baviš i šta to je doneo?

Mnogo. Imam FB stranicu, sajt, ljudi vide fotografije, zovu, raspituju se, naručuju. Ipak, još uvek je najveći broj onih koji dolaze po preporuci, ili koji su bili na nekom rođendanu, videli, probali tortu i odlučili se da naruče.

• Da li je pravljenje torti na ovakav način u stvari način da se igraš i ispoljiš dete u sebi?

Mislim da je svaki vid kreativnog posla na neki način upravo to – igranje i puštanje tog večitog deteta koji čuči u svima nama napolje, pa tako i ovo. Dakle, jedno velilko da, ovo je moj način igranja .

• Odakle si učila, „skidala fore“, ko su ti uzori i kome se diviš kada je poslastičarstvo u pitanju?

Kada sam kretela u ovu priču odgledala sam brdo klipova na Youtube-u,  pročitala mnogo tutorijala na internetu, imala sam čitav folder u bookmarks „fondan” 😀 . Onda sam se u nekom momentu nosila mišlju i da upišem neki kurs, da pokupim još neke „fore“ , ali već sam bila pred kraj druge trudnoće, tako da to nisam ostvarila. U jednom momentu sam otkrila domaći forum Krstarica na kome žene koje se bave ovim poslom razmenjuju iskustva i savete, i to je bila prekretnica. Toliko pozitivne atmosfere, toliko nesebičnog pomaganja, ma sjajno. Sećam se da sam bukvalno 15 dana iščitavala sve što mi se činilo zanimljivim i korisnim pre negošto sam im se priklujčila.

• Na Zapadu su često torte prelepe na račun ukusa. Kod tebe to nije slučaj, imala sam prilike da lično probam tvoje torte i odlične su. Kako iskalkulišeš kvalitet i cenu?

Hvala, trudim se, svesna sam da mnogima finansijska situacija trenutno nije baš zavidna, a znam koliko je ljudima bitno da obraduju najmlađe za rodjendan… pa, nije to svaki dan. Torte pravim sa sastojcima kojima pravim i torte za svoju decu i ukućane, krećem od toga da će te torte jesti takođe nečija deca i tu nema mesta kalkulisanju što se tiče kvaliteta namirnica. Tu se vraćamo na priču o finansijama, nekako, računam da je bolje imati 10 mušterija koje će me preporučiti dalje jer su bili zadovoljni odnosom kvalitet/cena, nego 5 koje će naručiti tada pa ko zna kada.

Pogledajte divote koje Stanislava pravi i posetite Slatku malu izvrnutu tortu