Ako želite da originalno „upakujete“ slike vaših mališana, da napravite zanimljive vizit karte, unikatni kalendar, foto knjigu, ili banere za svoj blog/sajt, obratite se njoj. Radno mesto na radiju, kreativnost i ljubav ka dizajnu u Mzla dizajnu, a vešti prsti domaćice u pravoj domaćoj zimnici. Sve „spakovano“ u jednoj osobi – Ivani Guzijan, mami Mihajla (5) i Isidore (11m) . 
- Kako si od studija engleskog stigla do voditeljke na radiju i grafičke i web dizajnerke?
U svom krugu ljudi poznata sam kao neodlučna osoba. Što bi rekao Džoni Štulić: „prokleta mogućnost izbora…“. Tako nisam uspela ni do ovih „zrelih“ godina baš da se pronađem u svojim afinitetima, stremljenima, a samim tim nisam se ni profesionalno „ostvarila“. Krenula sam prvo studije na Matematičkom, pa na Filološkom fakultetu. Za vreme studiranja radila kao „Di džej“ na raznim radio stanicama, a evo, u poslednje vreme me najviše interesuju grafički i web dizajn, pomalo i fotografija. Pravi sam svaštojed! 🙂
- Na koji način si učila – tutorijali, forumi, koliko ti je i da li ti je internet pomogao u ovladavanju tim veštinama?
Isključivo internet, tutorijali i saveti mojih virtuelnih prijatelja, bili su izvor mojih saznanja. Počela sam da učim u grupi „Fantazija“ sa nekoliko divnih žena, zatim nadogradila znanje tražeći tutorijale po internetu i kombinujući različite programe da bih došla do krajnjeg rezultata.
- Kako je izgledao tvoj put od učenja grafičkog dizajna do toga da si krenula da dizajniraš i praviš za druge?
Prvo su mi bile simpatične sličice – avatari i potpisi na forumima i odatle sam krenula. Male animacije mogu biti zgodne za razne duhovite i slične poruke. Onda je došao digitalni scrapbooking, kao način čuvanja i ukrašavanja fotografija. Počela sam da pravim grafiku za te svrhe i prodavala je u nekoliko stranih online prodavnica. Na nagovor moje virtuelno-rl prijateljice, koja mi je govorila: „Unovči to!“, uhvatila sam se u koštac i sa štampanim materijalom. Prilično zavisim od dobre volje, stručnosti, blizine i tehničke opremljenosti štamparija, a to je duuuuga druga priča.
- Asortiman ti je širok – posteri, kalendari, vizitke, izrada sajtova, banera, foto knjiga? Šta je od toga najzahtevnije, a s druge strane, šta se najviše traži?
Po mom mišljenju, najzahtevnije je ono što zahteva najviše kreativnosti. Nekada mi trebaju dani da napravim neki mali format, kao što je lepa vizit karta, dok nešto naizgled veliko i krupno završim očas posla. Najlepše mi je da radim foto – knjige, koji su kao neki unikatni spomenari. Najviše se traže vizitkarte i kalendari.
Pored ovih stvari koje si pomenula, radila sam i druge stvari, tipa dizajn fascikli, zatim za jednu dobru drugaricu sredila fotografiju njenog tate za nadgrobni spomenik. Dva dana sam plakala dok sam gledala tog čoveka na svom ekranu… Radila sam razne čestitke za srećne i tužne prilike. U svaku uložila i rad i osmeh i poneku suzu i svaka mi znači.
- Mzladizajn osim tebe čine i tvoje koleginice, kako funkcionišete kao tim i da li ste postale prepoznatljive?
Pokušavam da ih što više uvučem u ovu priču i zarazim dizajnom, ali teško ide, jer sve smo majke i imamo i druge poslove osim toga. Ivana se isto bavi grafičkim dizajnom, a Jelena je završila Akademiju primenjenih umetnosti i ona se više bazirala na nekoj ručnoj izradi i doradi. Ona pravi cvetiće za svatove, restaurira nameštaj, veze, hekla itd. U poslednje vreme je počela profi da se bavi dizajnom ambalaže za jednu veliku kozmetičku firmu, pa je manje ima u ovim našim radinostima. Iako nastupamo kao „Mzladizajn“, faktički svaka radi za sebe i ima svoje klijente, a uskačemo i pomažemo jedna drugoj po potrebi.
- Potpuno druga priča tvoje „biznis laboratorije“ je deo koji se tiče zanimanja tvog supruga, i pravljenja zimnice, i dobre, domaće, domaćinske klope. Kako ste došli na ideju da se time bavite?
Suprug je godinama radio u poznatim i priznatim restoranima i stekao veliko iskustvo, pored svog kulinarskog obrazovanja. Međutim, kao dete sa sela, uvek je najviše voleo jednostavnu, domaću, kvalitetnu hranu. On će pre pojesti parče hleba sa slaninom, nego neki čizkejk koji ja napravim. 🙂 Iz te ljubavi i iskustva je krenulo i njegovo bavljenje hranom. Proizvodi ajvar, domaće suvo meso i suhomesnate proizvode i rakiju.
- Na koji način funkcioniše porodična manufaktura? Kako uspevate da se organizujete pored dvoje dece?
Deca su naravno na prvom mestu i sve ostalo mora da trpi zbog njih, a ne obrnuto. Pošto su mali, više se ja bavim njima, ali i suprug prilično pomaže. Njegov posao je zaokružen, on se bavi proizvodnjom i organizacijom, a ja uskačem kada treba promovisati, naći neku dobru ideju na internetu, razvoziti i slično. Kao i svima koji nešto pokušavaju da stvore i urade, dan nam je kratak, večito ne stižemo sve, a u mom slučaju, moram da priznam da sam najtanja po pitanju kućne prašine… 
- Kako pored svega toga uklapaš i posao na radiju? Da li je taj posao ipak prva ljubav i nameravaš li da se njime baviš?
Svako ko je ušao u svet “ malih ljudi na radiju“ zna kolika je to ljubav i koliko se to čoveku uvuče pod kožu, pa eto i meni. Ja sam godinama radila kao tonac, muzika mi je primarno zanimanje, a voditeljstvo je bilo nekako usput. Na lokalnom radiju “ Dedal“ su tražili voditeljku, pa sam eto nekako uskočila na tu poziciju, mada radim i ostale poslove. Zaposlena sam za stalno i to mi je zanimanje, a ostalo je za sad na nivou hobija. Radijski posao je zahvalan jer može da se uklapa i sa drugim poslovima i delatnostima. Volela bih da mi radio uvek bude deo života, makar to bila i jedna nedeljna emisijica…
- Kakvi su ti planovi kada je grafički dizajn u pitanju, da li ima šanse da to jednog dana postane tvoje osnovno zanimanje? Da li bi uopšte želela da budeš mama koja radi od kuće?
Planiram da u sledećih nekoliko godina, dok mi deca ne porastu, što više naučim, steknem iskustvo po pitanju dizajna. „Kuvaju“ mi se neki planovi u glavi, ali iskreno moja buduća karijera najviše zavisi od stanja u društvu i okolini, šta će se tražiti, šta ne.
- Osim sajta, imaš i FB stranu i Twitter profil. Koliko ti internet pomaže u poslu, pretpostavljam da tvoje mušterije većinski dolaze online?
U ovom trenutku, komuniciram sa mnogo više ljudi preko interneta nego lično, ako naravno izuzmemo emitovanje na radiju haha, tako da je i logično da se mnogo više radi za prodaju i promociju online. Internet je takođe zahvalan za vizuelni prikaz mojih radova, ali avaj, ne može se okusiti i omirisati domaća slanina, barem dok Japanci ne smisle neki USB uređaj za prenos arome preko žice... 🙂
Dakle- baneri, novogodišnji kalendari, čestitke, foto knjige na poklon, ili pak domaći ajvar, slaninica, kulen, izbor je na vama 🙂
