Lepota zarobljena u srebru

Umetnost, ona primenjena može da bude istovremeno ljubav, hobi i posao.  Dokaz  za tu moju tvrdnju je Milica Mima Bubanja, rođena Beograđanka koja živi u Sloveniji . Ova žena, majka, dizajnerka i umetnica  sa mnogo uloga u na životnoj pozornici, kako sama kaže u svojoj maloj radionici srebrom oblači prizore. Kao međunarodni sertifikovani instruktor za srebrnu glinu, održava radionice i sertifikovane kurseve u Sloveniji i Srbiji. Pitali smo je da li je  njena umetnost hobi, posao ili nasušna potreba za kreativnošću?

– Nikad nisam doživljavala svoju kreativnost  kao hobi. Kada nešto radim, onda to radim strastveno  i  uložim svu svoju energiju i kapacitete. Za drugi posao mi ne ostaje ni vremena ni energije. Veoma sam svesna da neko ko svaki komad nakita ručno izrađuje satima, pa i danima, pritom sam pravi uzorke, kalupe i teksture, mnogo čita i uči, ne može da bude produktivan tu toj meri da od toga može da živi potpuno opušteno. Da sam to htela,  verovatno bih radila ono što rade mnogi dizajneri: poslala bih svoje skice u Kinu ili na Tajland, pa bi se moj nakit tamo proizvodio. Ili bih se opredelila za jednostavnije , brže  i jeftinije tehnike  izrade nakita.  Veoma sam zahvalna životu što imam priliku da se razvijam na način koji odgovara mom senzibilitetu.

• Kako si uopšte krenula u ispoljavanje svoje kreativne strane? Šta si inače radila pre pravljenja nakita, čime si se bavila?

– Interesantno,  nisam nikad osetila potrebu da se bavim ručnim radovima kao dete, za razliku od većine kreativnih ljudi.  Ali zato sam pisala. Moja poezija bila je nagrađivana, moje priče objavljivane više puta. Pre nego što sam došla u Sloveniju, radila sam u Srbiji kao prevodilac i sudski tumač za španski jezik. Takođe sam držala časove španskog.  Kada sam ostala trudna sa mojim drugim sinom, u meni se odjednom (i tačno mogu da se setim trenutka kada se to dogodilo) rodila želja da stvaram svojim rukama. Zato pričam svima kako je ta beba u mom stomaku pokretač svega ovoga što sam danas. Upisala sam se na kurs keramike u Manakovoj kući, imala najbolju profesorku na svetu, koja je umela na topli, ljudski način da prenese ljubav prema modelirajućim masama. Tako je sve krenulo. Sa druge strane, nikad nisam odustala od pisanja, ali sam spojila te dve  ljubavi preko blogova Kreativni pretres i Zapisi u srebru .

• Da li si imala namere da stigneš dovde, ili je to bila potreba za kreativnošću koju si morala da ispuniš?

– U svaku svoju životnu priču ulazim vrlo ozbiljno i predajem se tome potpuno. Nisam dobar prodavac ni menadžer. Recimo, umem da se zatvorim u radionicu kada je u jeku sezona prodaje i da ništa novo ne napravim mesec dana, već samo ekperimentišem, tvrdoglavo i uprkos posekotinama i opekotinama, ponovim proces 100 puta, praveći 100 grešaka, da bih došla do cilja i savladala određenu tehniku. Pritom zaboravim da odgovorim na mailove sa upitima o nakitu po nedelju dana. Sanjam o trenutku kada ću moći da priuštim sebi da neko drugi, stručniji u menadžmentu i prodaji, obavlja te poslove umesto mene.

• Počela si sa polimerskom glinom. K0je si sve tehnike u medjuvremenu isprobala i koja ti je najdraža? Od čega sve praviš nakit danas?

– Da nije bilo polimerske mase, verovatno ne bi bilo ni svega ostalog. Takođe sam pravila nakit od filca, pa opet od polimerske mase. U jednom trenutku,  pri radu sa polimerskom masom, primetila sam da stalno pokušavam da imitiram staklo i metale i da mi se nije dopadalo kako sve to izgleda. Ipak, polimerska masa  je divan materijal, ali ima svoja ograničenja kao i svaki drugi. Ko se nađe u njemu, ko ga oseti na pravi način, može da izvede čuda. Zatim sam kupila paketić metalne gline, koja se obrađuje kao modelirajuća masa.  Nakon termičke obrade, vezivna  jedinjenja sagorevaju, a mikronske česticeč?istog srebra se sjedinjuju i formiraju metal čistoće .999FS. Svom nakitu dodajem resin, kamenje koje pažljivo biram. Naučila sam fuziju stakla i uživam u predivnom spoju ova dva materijala. Naučila sam tradicionalnu obradu plemenitih metala (metalsmith).  Od nedavno, svojim sam kreativnim veštinama dodala i lampwork, tehniku koju takođe nazivaju i kraljicom  izrade upotrebnih predmeta od stakla.

• Gde izlažeš ili si izlagala svoje rukotvorine? A nagrade, između ostalog, drugo mesto na evropskom takmičenju dizajnera nakita od srebra u Pragu, – da li su došle očekivano?

– Izlagala sam jednom na prodajnoj izložbi u Srbiji,  na Art Marketu u Sloveniji i Austriji. Naravno, sve je to prodajnog karaktera,  pa mi je čudno što se danas takvi događaji uopšte nazivaju izložbama. Ali svet se menja, pa moram i ja. Nagrade su proizvod mog truda i moje veštine, moje iskrene želje da donesem na svet nešto lepo i naravno da su bile očekivane.  Do sada sam se prijavila samo na dva međunarodna takmičenja i osvojila prvo i drugo mesto.

• Počela si i sa radionicama i edukacijom, kako taj deo priče ide?

– Veoma uspešno, na moju veliku radost.  Od pre dve godine, vodim edukaciju  za izradu nakita od srebra u Ljubljani, u mojoj radionici, kao u u Beogradu i Novom Sadu. U Beogradu, održala sam šest radionica za izradu nakita od srebrne gline (Art Clay silver) i nekoliko naprednih radionica, za one osobe koje žele da idu korak dalje u svojim veštinama. Takođe sam postala i jedan od učitelja u kreativnoj školi u Milanu i prvu radionicu održaću u januaru 2012. Veliko  je priznanje mom radu što podučavam u samom centru mode i dizajna. Podučavanje me nekako uvek stigne, čime god da se bavim  i  ljudi mi često govore kako imam sposobnost da prenesem znanje.  Moje radionice su koncipirane kao kompletna škola za izradu nakita od plemenitih metala i stakla. U septembru je održana i prva veoma uspešna radionica u mom studiju, izrade nakita od bakra. Marija Radosavljević , grafički dizajner i profesor u srednjoj umetničkoj školi u Nišu, majstorski je uvela učenike u svet bakra. Sada pripremamo nove, napredne radionice.

• Imaš i porodicu, kako izgleda tvoj dan i kako se organizuješ sa obavezama supruge, mame, žene koja vodi domaćinstvo?

– Imam dva  (vrlo zahtevna) sina i vrlo zauzetog supruga. Imam psa i zeca, koje smatram punopravnim članovima svoje porodice. Trudim se da uvek imam vremena za lagano ispijanje jutarnje kafe i za druženje. Nemam potrebu da se dokazujem kao svemoguća žena, savršena domaćica, majka, supruga  i  žena od karijere. Svoju sam decu naučila da mi pomažu pri kućnim poslovima i da budu samostalni koliko im njivov uzrast i  individualni  razvoj dozvoljava. Tako imamo svi više vremena za zajedničko druženje. Uverena sam u to da su deca mnogo srećnija kada neke stvari sami urade. To im uliva ponos i samopoštovanje.

U ovom životu, imam odgovornost da budem srećna, zadovoljna i odmorna. Samo tako mogu da budem pozitivan primer svojoj deci i da im prenesem obrazac po kome će i oni da žive. Trudim se da uvek budem u kontaktu sa svojim unutrašnjim bićem,  sa onim delom sebe koji se krije iza misaonog procesa, ustaljenih normi ponašanja i svih društvenih zabluda koje vladaju svetom. Joga mi dosta u tome pomaže.  Tim veštinama učim i svoju decu. Uvek su oni na prvom mestu i ako treba da izaberem između kuvanja ili vedrih aktivnosti sa njima, ja ću poružiti gotov ručak iz restorana i uživati u društvu svoje dece.

Pitaću ih šta žele, šta misle, kako se osećaju. Razgovor o osećanjima je svakodnevni događaj u našoj porodici.  Takođe, trudim se da negujem svoj brak svaki dan. Život me je naučio da ljubav nije samonikla biljka. Za mene, ispunjen dan nije onaj kada legnem uveče mrtva umorna i probudim se pretrpana obavezama, već dan kada sam primila i pružila ljubav, smeh i utehu..Dan kada otkrijem nešto novo u sebi i to iz sebe prenesem dalje. Tako rastem i tako raste moj svet.  Na kraju krajeva, čovek može da stvori nešto autentično samo ako je u kontaktu sa samim sobom. Sve drugo je laž.

• Kakvi su ti planovi vezano za umetnost i da li su vezani za Srbiju ili Sloveniju?

– Moji planovi su okrenuti Evropi i svetu, ali ipak bih volela da moja prva samostalna izložba bude u mom rodnom gradu, u Beogradu. Do sada nisam imala vremena. Ova godina za mene je bila u znaku učenja i sticanja novih veština, kako bih mogla što bolje da se izrazim. Trenutno sam u nekoj vrsti tranzicije. Pre mesec dana, počeo je da radi  sajt www.mimanera.eu Svoj brend polako stvaram, a ime Mimanera (mi manera)  znači »moj manir » ili »moj način« na španskom jeziku. To i jeste koncept mog života: živeti, voleti, disati, stvarati  i postojati na svoj način.

Pogledajte njene radove na Flickr  profilu

Ako vam se dopada ono što Milica radi, možete je kontaktirati preko Fejsbuk strane Art yewelry by Milica Bubanja.