„Mi smo jedna od onih naših običnih prodica koja je krenula u svet „trbuhom za kruhom“, u potrazi za boljom i malo sigurnijom budućnosti dece. Deca su ovde završila školu, ćerka ove godine završava i pomorski fakultet i skoro sigurno je da je odmah čeka posao, sin radi, tako da smo cilj ostvarili. Nije bilo lako početi u stranoj zemlji od nule, ali muž i ja smo radili duple poslove da bi obezbedili sve što je potrebno za život, i uz mnogo truda i rada uspeli da možemo reći- sada je već mnogo lakše. „
RECEPTI S POTPISOM KOJIMA SE VERUJE
I baš onako kako najlepše sporedne stvari u našim životima nastaju bez nekog velikog planiranja i ko zna kolike pripreme, Željka je u blogovanje zakoračila zahvaljujući svom kulinarskom umeću koje je podigla na nivo umetnosti i svojoj deci, koja su fotografije maminih jela najpre pakovala u istoimeni folder, a onda su mamu proizveli u blogerku.
– Kada smo ga napravili, 2009. godine, oni su bez mnogo razmišljanja za naziv bloga stavili to njihovo “ Mamina jela“ . A meni je blog evo skoro pet godina jedna velika radost, hobi, nešto novo u našim životima što nas je činilo radosnima, od vremena kada je za 24 sata bilo 20 postilaca, do danas kada ih ima 5. 000 prosečno dnevno. Svaki novi dan i promene na blogu su nam bile zanimljive, ne možete zamisliti tu radost koja je bila kada vidim na listi poseta novu zastavu i kažem “ Nova zemlja!“, svi se okupe da vide. Osim što je blogovanje postalo deo naše svakodnevnice i mnogo je ulepšalo, preko bloga sam upoznala mnogo dragih ljudi, a sve me to mnogo opušta i najbolja mi je pozitivna terapija. Sada vodim i blog na grčkom jeziku “ Mirodies kai nostimies“ – Mirisi i ukusi, uz pomoć ćerke koja mi recepte prevodi kada ima vremena od obaveza na fakuletu. Uz sve to, blog me je doveo do jedne nove velike ljubavi, fotografije, pa se trudim da sa skromnom opremom koju imam napravim što lepše fotografije, jer moji posetioci posle toliko godina i vernosti zaslužuje lepu prezentacije recepata.
UNIKATNE ĆUFTE U PARADAJZ SOSU
- Koje i kakve recepte objavljujete i jeste li ih sve probali?
Na početku su to bili skoro samo recepti iz mojih sveščica koje imam preko trideset godina, a onda se taj spisak širio na recepte sa interneta, od novih prijatelja, novih časopisa i knjiga poznatih kuvara i škola kuvanja koje sam kupovala, sa food TV kanala, kulinarskih emisija… Svi recepti koje sam objavila su isprobani, poneki nekoliko puta a neki mnogo, mnogo puta. Ako pravim neki novi recept i primetim greške u količinama ili u postupku, pravim ga opet ako mi se svideo i tek onda objavim sa mojim izmenama, jer kao što cenim svoje vreme, novac i trud, tako cenim i tuđi i ne bih volela da neko po receptu objavljenom na mom blogu napravi nešto što neće uspeti. Zato sam i dodala u naslov bloga “ Recepti s potpisom“ – želim da ljudi zaista veruju, u moru novih stranica i blogova sa netačnim receptima gde ni fotografije ne odgovaraju onome što piše u receptu, da ono što vide na mom blogu mogu mirno da isprobaju, sigurni da je recept proveren i tačan.
- Postoje li neki recepti koje ste sami smislili?
Danas je stvarno teško reći “ Ovo je moj recept, ja sam ga smislila.“ Sve tehnike, namirnice, kombinacije koje ja koristim u mojoj kuhinji ,već postoje. Govorim o našim običnim, domaćim kuhinjama i jelima, kolačima… Sigurno da u svetu kulinarstva postoje novi trendovi, moleklularna gastronomija i slično, ali to je neki drugi svet, profesionalan. Ja volim da kombinujem recepte po svom ukusu- uzmem biskvit od jedne torte, kremu od druge, glazuru od nekog kolača i takve stvari, naročito u spremanju jela možemo da pustimo mašti na volju i dodajemo nove začine, kombinacije namirnica… Zato uvek volim da kažem „recepti sa mog bloga“ a ne „moji recepti“. Postoje recepti kod kojih sam ja za nas napravila neke moje izmene, kao što su “ Ćufte u paradajz sosu“ gde ne pečem ćuftice u ulju prethodno, i kao što vidim to su najpoznatije ćutice na internetu i ubedljivo svih ovih godina najposećeniji recept na blogu.
- Koliko je Vaša kuhinja bogatija time što imate prilike da naučite i spremanje jela sredine u kojoj živite, kako se opredeljujete šta ćete kuvati i da li kombinujete njihove i naše recepte?
Dolaskom na Kipar upoznala sam stvarno jedan novi svet kulinarstva. Mediteranski način ishrane nama u Vojvodini nije bio baš blizak. recimo, origano smo mogli da zamislimo samo na pici, cimet samo u kolačima a ovde su to neizostavne namirnice kod spremanja jela. Polako sam počela da uvodim u moju kuhinju mnogo više sveže i sušene začinske trave, raznovrsnije začine. Mada se i dalje u velikoj meri oslanjam na naša jela, dosta kombinujem sa mediteranskom i azijskom kuhinjom.
SARMA I PILEĆA SUPICA ODUŠEVLJAVAJU STRANCE
- Šta kuvate strancima kada želite da ste pohvalite srpskom kuhinjom?
Sarmu i pasulj sa suvim mesom oni nisu nikada ni videli, ni probali. Malo je reći da su se oduševili. Takođe, naša pileća supica sa domaćim rezancima, kažu da može da se koristi kao lek.
- Šta od njihovih recepata posebno preporučujete nama?
To su na prvom mestu „κουπεπια“ – kupepia, male sarmice u listovima vinove loze, „σεφταλιά“ – šeftalja mali bifteci od mlevenog mesa umotani u plućnu maramicu i pečeni na žaru, supu „αυγολέμονο“ – avgolemono, osvežavajuća supa sa jajima i limunom i“τσουρέκι“, prelepi kolač koji se pravi za Uskrs, od dizanog testa sa mastihom koja ima posebno lep ukus i miris.
- Kako planirate jelovnik svoje porodice, koliko dana unapred i kako se i kad snabdevate?
Bilo je perioda kada sam striktno planirala jelovnik za celu nedelju, tako može da se uštedi pri kupovini namirnica Kupi se samo ono što je zaista potrebno, ne ostaju namirnice koje uvenu u frižideru ili koje ne iskoristimo pa prođe rok trajanja … Meso volim da pripremam uvek sveže, tako da često odem u male kupovine, za taj dan ili sutradan. Ali desi se mnogo puta da vidim neki dobra recept i poželim odmah da ga spremim, tako da ne mogu reći da mi je uvek isplaniran jelovnik za više dana.
- Jeste li bili u situaciji, kao većina srpskih žena ovde, da smišljate i menjate recepte i prilagođavate ih osiromašenom budžetu? Da li ste ikada morali da kupujete jeftinije namirnice ili one manje vredne- označene kao hrana siromaha?
Naravno, već sam rekla, naš početak je bio težak i skroman, ali kada prođete sve što smo mi i svi tamo prošli za vreme sankcija i drugih događaja, čovek se nauči i da od malo stvari napravi lepo jelo ili kolač. Ipak, trudim se da kupujem kvalitetne namirnice i to ne mora uvek da znači i one najskuplje. Ovde postoji velika ponuda, uvek se u nekom supermarketu može naći određena vrsta mesa ili drugih proizvoda na sniženjima, tako da može da se kupi dobar proizvod sa manje novca. Odlično se reklamiraju tako da uvek u sandučetu za poštu možemo naći gde i kada postoje specijalne ponude.
- Koliko je meso zastupljeno u Vašoj ishrani?
Mnogo, sigurno mnogo, mnogo više nego što kako se ljudi ovde hrane. Ali teško je odreći se navika i lepih jela vojvođanske kuhinje u kojoj meso ima glavnu ulogu.
- Obraćate li pažnju na priče o štetnosti margarina, koju kafu pijete ako je pijete, spremate li kolače i sa kojim šećerom?
- Imate li savete za mlade mame- na šta posebno da obrate pažnju, šta izbegavati, a šta im preporučujete?
- Koliko često mesite slatkiše?
- Koja je Vaša omiljena hrana?
Ja mnogo volim testenine, razne gibanice, pite… Ali, izdvojiću da mi je najomiljenije jelo sarma. Možda zato što godinama nisam mogla ovde da je pripremam sa kiselim kupusom. Tek u poslednje vreme mogu da kupim kiseli kupus u bugarskim prodavnicama. Ovde je klima takva da ne može dobro da se ukiseli, pa sam pravila sa svežim, bareći listove, ali to nije to. Sada , na kraju dugog i vrelog leta kažem “ E jedva čekam da „zazimi“ ( a to je da temperatura padne na 25 stepeni ) pa da krenem sa sarmama.“
- Šta planirate da spremate za Uskrs?
UZ POZITIVAN STAV I HRANA MOŽE DA BUDE LEK
- Kakvu ishranu preporučujete obolelima, može li hrana da bude lek?
- Koliko Vam znače komentari čitalaca bloga, da li ih je najviše odavde ili iz dijaspore?
