Nemamo običaj da prenosimo tekstove sa drugih sajtova ili blogova, danas smo sa svih strana bombardovani istim vestima i Mamin svet se trudi koliko može da vas obraduje originalnim sadržajem. Ali, postoje neke teme, gde je poželjno, čak i neophodno da svi pišemo i prenosimo, makar bilo isto, makar dosadili, jer je vrlo važno da se takve stvari čuju.
Prenosimo u celosti Pismo koje je jedna sjajna blogerka i žena (između svega ostalog što radi), Tatjana Vehovec napisala na svom Mooshema:
Poslednjih nedelja napisala sam nekoliko pisama vašim ćerkama, odgovarajući im na njihova pitanja. One su inteligentne, pismene, razborite i ja sam bila oduševljena sa koliko promišljanja koncipiraju svoja pitanja upućena meni, i zabrinuta zbog stranputice na koju su skrenuli njihovi problemi.
Vašim ćerkama je trinaest, četrtnaest, petnaest godina. Gle!
Njih brine izgled njihovog tela i dijete. Zar?
Njih brine izgled tela i drže dijete
Šta će one na ovom blogu, pitate se?
Ne brinite, ovaj blog je najbezbednije mesto gde su mogle da zalutaju i ostave svoje brige, jer druga mesta ni blizu nisu tako bezbedna. Međutim,
počnite da se plašite: vaše ćerke su do mene stigle preko društvene mreže Ask.fm, i neophodno je, ne samo zbog toga, da podhitno počnete s njima da razgovarate kao njihova majka, vaspitač i čuvar. To je jedno odvratno i opasno mesto na kojem je intimnost prevaziđena kategorija zbog iluzije anonimnosti. Ako ste se plašile Fejsbuka, onda znajte da je FB mala beba za Ask.fm.
Zato, molim vas, proverite gde vaše ćerke izlaze i šta rade na internetu! Proverite značenje reči thinspo. Bezbednost dece danas dobija novo značenje s pojavom društvenih mreža, to je danas novo “pazi-kako-prelaziš-ulicu”.
E, pa na takvom mestu, one pitaju kako da smršaju, kako da naprave tanke butine i rupu među njima, koliko dana mogu da ne jedu ništa i koliko će za to vreme smršati i kako će se približiti nekom izmišljenom, nemogućem modelu lepote kojim ih bombarduju sa svih strana. Tamo neko deli linkove ovog bloga i one preko njih dolaze do mene, hvala nebesima!
Samo neka od pitanja tinejdžerki
Vaše ćerke su, zaključujem iz njihovih briga napisanih u ispovednom tonu, na najboljem putu da zakorače u poremećaj ishrane ili da oštete svoj metabolizam, zdravlje i svoje mlade organizme u razvoju. Tamo, i ne samo tamo, su naučile da je mnogo važnije kako izgledaju nego šta znaju, da moraju da izgledaju na sasvim određen način da bi bile prihvaćene — ne sutra, u nekom budućem životu, nego već — danas, u krugu svojih vršnjaka. Cilj ne bira sredstva. Jedno od najpopularnijih je – gladovanje.
Stara je to tema, još od kada je žena postala “lepša polovina” – da žena mora da bude predmet lepote. Jedino što danas, čini se, taj predmet, ta polovina mora da ima velike grudi, uzak struk, ravan stomak i veoma, veoma tanke butine, po mogućstvu s rupom između njih, da bi bila celina. I sve to na račun zdravlja i opšte dobrobiti organizma, i zdravog razuma. Vaše ćerke su negde usput poverovale da neće biti srećne, niti uspešne, ne budu li odgovorile tom zahtevu i modelu.
Morate im reći da to nije istina.
Morate im reći, dok budu tragale za tim modelom, da će biti jako, jako nesrećne, jer gotovo nijedna žena nema takvo telo, a i kad ga ima, ono ne mora obavezno da bude i srećno i zdravo. Recite svojim ćerkama da je važno i lepo ono što one nose iznutra, a ne kakvu dekoraciju prave svetu oko sebe. Vaše ćerke nisu ukrasni predmeti, niste ih zato rađale!
Guglajte thinspo (skraćenica od thin inspiration), fenomen proizvođenja motiva da se bude mršav do anoreksičnosti.Duck face i selfie su samo breg koji nam ometa vidno polje, u kojem bismo mogli i morali da prepoznamo da je glavni problem tinejdžerki danas – izgubljena prava mera vrednosti.
Primetite, molim vas, da vaše ćerke očajne stoje pred ogledalom pokušavajući da ukapiraju šta je pošlo naopako kad ni posle mesec dana gladovanja još uvek nemaju rupu među nogama i nadlaktice koje mogu da obuhvate krugom koji pravi palac i srednji prst.
Kulturološki diskurs u vezi sa ženskim telom i imperativom vitkosti je toliko dominantan, da ćete morati da podignete glas da bi vas vaše ćerke čule. Ali, pre toga, moraćete to da primetite, da znate sa čim se borite.
Ono što je nama svima potrebno, jeste da menjamo celokupnu paradigmu poimanja ženskog tela, čija lepota jedino može i mora da se meri samo uz pomoć svih onih neverovatnih stvari koje naše telo može da uradi. Znate li za devojčicu iz jednog vojvođanskog sela koja je rođena bez ruku, i koja svojim stopalima čini čudesa pomoću kojih živi svoj svakodnevni i umetnički život? To je lepota! To je lekcija.
Nama je potrebno društvo, u kojem ćete vi, majke kćerki, biti prve promoterke širine pojma lepote koji prepoznaje da se lepota pojavljuje u najrazličitijim oblicima tela. A ne u jednom jedinom modelu.
Na nama, majkama, je da neprestano i kritički, naglas, preisputujemo taj teror mršavosti i spoljašnjeg izgleda. Nama, odraslim ženama, kao ni nama, devojčicama u razvoju, nije potrebna još jedna laž: da je mera lepote naših tela – razmak između butina i količina masnoće oko našeg struka; da je mera vrednosti naših bića sadržana u proporcijama naših tela; da naše telo mora da odgovori bilo čijoj ideji o tome kako treba da izgleda, da smo mi lepša polovina koja samo sa ravnim stomakom i napućenim usnama dobija legitimitet da postane celina.
Vaše ćerke imaju samo jedan život i to jedno telo, i to je sve suviše dragoceno da bi se traćilo na sumnjive standarde medija i šou biznisa koji eksploatišu starlete i manekenke u težnji da stvore ideal. Ideal, koji ne dosežu čak ni same starlete i manekenke bez fotošopa ili plastične hirurgije.
Vaše ćerke zaslužuju bolje od toga. Celo naše sutrašnje društvo zavisi od razgovora koji ćete voditi sa svojim ćerkama danas.
Ja ću ovakav razgovor neprestano voditi sa svojim sinom, jer želim da on vaše ćerke poštuje zbog toga kakve su, a ne kako izgledaju. A vama prepuštam da ohrabrite svoje ćerke da počnu drugačije da misle o sebi i pojmu lepote. Ja sam im to već napisala. Ali, vašim rečima i vašem primeru će više verovati.
Srdačno,
Moo.
