Mediji, prestanite da ubijate mame u pojam

Verujem da nema žene koja se živo seća svojih prvih majčinskih dana koja nije blago popizdela videvši današnji naslov u novinama, koji jelte implicira da se Jelena, udata Đoković, samo posle sedam dana od porođaja vratila na posao.  Za ove budalaštine, da se razumemo ponajmanje su krivi Đokovići i ona njihova (ružno je reći) jadna beba, koju svi vucaraju i razvlače po medijima, ni krivu ni dužnu, a njemu je u ovom momentu potrebna samo mamina blizina i par sisa.

Ovu nebulozu ne bih ni videla da nisam procitala status svoje online drugarice a taze mame Jasmine Dražić, koja je s pravom, kao i ja popizdela i sasvim sjajno objasnila, kako u proseku izgleda tek porođena, prvi put mama.

Prve nedelje posle porođaja nije mi padalo na pamet kako se zovem – sise (inače mizerna trojka) su mi bile dva balona pred pucanje, toliko, da beba nije mogla da doji kako treba, išla sam više gola nego obučena, ubeđena da sam najgora majka koja je hodala planetom. Glavna maršruta mi je bila beba, dojenje, kupatilo, tuširanje, beba, dojenje, tuširanje, a gotovo jedino o čemu sam mislila je da li je Jana gladna, žedna, da li joj se kaki, spava, da li jebote diše dok spava. Imala sam ogromnu epiziotomiju, uzburkale hormone, plakala sam tri puta dnevno, uglavnom zato što sam loša majka.

Izgledala sam kao da me poplava izbacila, a prestala sam da jedem stojećki tek kad me neka pametna iskusna majka sa interneta (bog je blagoslovio) posavetovala da sednem na naduvan dečiji šlauf. Prezirala sam zvonjavu telefona i svu onu dokonu rodbinu koja bi da ćaska dok ja vapim za pet minuta mira u strahu da ću opet začuti bebu kako kmeči ljuta i nezadovoljna, dok ja nesposobna ne umem da rastumačim šta joj je, pa joj kao sumanuta svako malo trpam sisu u usta misleći da je gladna.

Da citiram Jasminu a verujem da se može prepoznati skoro svaka žena koja je postala prvi put mama (naglašavam prvi put, jer i budale se nauče nečem, pa je svaki sledeći put pesma i to dobro poznata pesma) :

“ Moja prva nedelja nakon porođaja je bila toliko haotična da je se sećam samo kroz maglu, ali pamtim da sam imala osećaj kao da sam u bazenu gde je voda preko glave, ja se davim, a treba da izdržim plivački maraton. Prvih nedelju dana (i dugo posle) sam mislila samo na bebu. Nisam mislila čak ni ne sebe, na jelo, ni čistu kosu. Posao mi nije bio ni na kraj pameti. Nisam ga se setila. Ali dobro, možda moj posao nije toliko dobar ili mi mame nismo toliko dobre kao Jelena Đoković.“

Normalan ženski stomak posle porođaja je ovo, a ne trbušnjaci koje forsiraju mediji.

Ovakvim nebulozama od tekstova drage kolege novinari nanosite toliko štete majkama,  toliko ste zli i usadjujete im u glavu kompleks niže vrednosti i neku nerealnu sliku nasmešenih robota koji su ispljunuli bebu i žive do u bocu isto kao i pre te bebe. Lažete i to mnogo. I to me mnogo nervira, a verujem da nervira istu tu Jelenu Đoković, koja je, iako pokušavate od nje da napravite boginju, vanzemaljca ili šta god, ipak mama koja se tek porodila.

Čak i da imam silne novce za gomilu dadilja, spremačica, i onih koji bi danonoćno bdeli nad mojom bebom, koji moj sam rodila tu bebu, ako će njome neko drugi da se bavi? Ne zanima me posao, ni vraćanje kilaže 36 sati posle porođaja, sve što me je u tom momentu zanimalo je čudo koje sam ja kao žena stvorila. I nemojte molim vas da nabijate ženama krivicu što im je to najvažnije, a ne da izgledaju kao sa modne piste ili se vrate na posao čim prekorače prag porodilišta.

EDIT: U medjuvremenu sam naletela na sjajan blog Mame na ćoše, pa vam ga preporučujem!