Nisam od onih mama koje deci nikada nisu dali slatkiše, niti nam je baš svaki obrok na svetu izbalansiran i potpuno zdrav. Ali sam uvek imala osećaj stida i nelagode kada vidim mame koje bez problema bebi od 7,8 meseci daju čokoladu, smoki, i bez ikakvog rezona, tek prohodalim mališanima gazirano piće. Da takvi slučajevi nisu usamljeni, naprotiv, da smo nacija koja vrlo loše hrani svoju decu pokazalo je istraživanje koje je povodom 1. juna, svetskog Dana roditelja sprovela agencija Masmi, na uzorku od 500 mama iz cele Srbije.
„Junk food“
[su_pullquote]Rezultati su razočaravajući – slatkiše i grickalice deca u Srbiji uveliko jedu sa 11 meseci – praktično dok još nisu ni prohodala, a nešto kasnije, sa godinu i po dana pomfritom i picom![/su_pullquote]
Neki od ovih podataka su mi potpuno neshvatljivi – poput onog da 69 odsto mališana proba gazirano piće pre navršenih 17 meseci! Prosto, kao da se neko šalio. neverovatno zvuči da pored sveg voća, povrća, mleka, mesa, neko ima potrebu da bebu hrani industrijski prerađenom hranom u kojoj nema apsolutno ničeg korisnog.
„Nemam mleka“ glavni razlog za odustajanje od dojenja
Kada je reč o dojenju, istraživači su došli do rezultata kako je većina majki (9 od deset majki) dojila decu u nekom periodu njihovog razvoja, kao i da prepoznaje značaj i benefite ove vrste ishrane. Ono što ovo istraživanje nije utvrdilo, a jasno je iz drugih, ranijih istraživanja je da čak 95 odsto žena kada napusti porodilište – doji, dok se samo šest nedelja kasnije veliki broj njih već više ne doji svoju decu. Razlozi su brojni, a kao najčešći se pominje, onaj koji je i u ovom istraživanju glavni – „nemam mleka“. Iza ovog razloga krije se sistemski nedostatak podrške, nedovoljno znanja o dojenju i njegovim mehanizmima, ne samo kod majki već i kod osoblja koje bi trebalo da edukuje majke i pomogne im da ostvare i održe dojenje. Sve se to vodi pod „nemam mleka“, jer jednostavno te žene niko nije pregledao, ustanovio nedostatak mleka, a zatim preporučio način da povećaju produkciju.
Sve u svemu, mislim da su ovi podaci daleko od relevantnih, jer izjednačavaju kratkotrajno dojenje sa benefitima dugoročnog, višemesečnog dojenja, ali daju ipak neku sliku o tome koliko malo žena zapravo zna o dojenju, njegovim dobrobitima i načinima da se laktacija održi. Takođe, veliki broj žena veruje da dojenje posle godinu dana nije dobro, i to navodi kao glavni razlog prekida dojenja.
Gotovo sve učesnice u istraživanju (98%) smatraju da je dojenje zdravo, dok jedna četvrtina njih veruje da ono pomaže u zbližavanju majke i deteta. Ipak, većina ispitanica prekinula je dojenje pre nego što im je dete navršilo sedam meseci (oko 54%). Veoma slično mišljenje ima i dr Goran Vukomanović, pedijatar:
“Jasno je da majke nemaju svest o neposrednim i udaljenim prednostima majčinog mleka, ali ni saznanja o pravilnom trajanju dojenja. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrijskih udruženja i regulatornih tela Eropske unije i SAD glasi da je dojenje u prvih 6 meseci života najbolje za bebu. Takođe, sasvim je jasno da bebe treba dojiti barem prvih 12 meseci, a još bolje ako se dojenje produži i u drugoj godini života”, osvrnuo se na rezultate istraživanja dr Vukomanović, pedijatar, na predstavljanju rezultata istraživanja. – Nedostatak majčinog mleka je retka medicinska indikacija. Mislim daje i ovde nedovoljna informisanost, zapravo neznanje glavni uzrok za prekid dojenja.
Istraživanje je pokazalo i da većina mama (62%) u Srbiji koristi adaptirano mleko u ishrani dece, bilo kao dopunu dojenju (40%) ili kao osnov ishrane (22%). Njih oko 38% nikada nije koristilo bebi formule u ishrani mališana. To su majke koje hrane ili su hranile decu isključivo svojim mlekom.
Čvrsta hrana oko šestog meseca
Period pre šestog meseca meseca, otkrile su ispitanice, za većinu majki (63%) je preloman trenutak kada prvi put uvode čvrstu hranu – počinju najčešće sa šargarepom (49%), jabukom (38%) i krompirom (38%). I ovaj podatak me malo čudi, kada se uzme u obzir da mame koje hrane decu adaptiranim mlekom, a ztakvih je dosta, uvode ranije čvrstu hranu. Takođe, često se susrećem sa davanjem kašica bebama od nepuna četiri meseca, kao i hrane potpuno neprimerene odojčadima. Ali, statistika je izgleda, varljiva stvar.
U svakodnevnoj ishrani mališana najviše je zastupljeno voće i povrće (37%), nešto manje mlečni proizvodi (30%) i meso (26%), dok slatkiši, grickalice i brza hrana čine oko 7 % dečije ishrane. Riba je, s druge strane, mnogo manje zastupljena. Samo 12% najmlađih ribu jede češće od jednom nedeljno.
Da li se uklapate u rezultate ovog istraživanja?
