Ovih dana me, kao trostruku mamu sa „stažom“ i kao aktivistikunju Udruženja Roditelj sa svih strana saleću mame sa pitanjem punim nade: da li je tačno da će mame za treće dete dobijati „platu“ do punoletstva tog deteta?
Radi se, naime, o prednacrtu Građanskog zakonika, nekakvog mogla bih reći mitskog dokumenta u koji vlast trpa sve što bi oni voleli da mogu, tripujući da smo velika i bogata država. Samo što ne mogu. Jer, davanje plate samo zato što je neko rodio dete, doduše budućeg poreskog obeznika, ne mogu ni mnogo bogatije zemlje, ni one kojima je mnogo više dogorelo do nokata kada je natalitet u pitanju. A naša osim što ne može, i neće. Čak i da usvoje zakonik, prvom prilikom će reći – izvinite, nema para u budžetu. Moramo da isplatimo penzije, jbga, penzioneri su ipak poslušnije glasačko telo od nadrkanih keva.
Šarena laža zvana „plata za treće dete“
Drage mame, one koje imate troje ili više dece, ili planirate da rodite treće u nadi da će vam država „pripomoći“, žao mi je što moram da vas razočaram: verujete više u gluposti nego vaša deca u Dizni princeze i bajke braće Grim. A ovom šarenom lažom se maše kad god nam zafali argumenata za prosperitet i napredak čim svaka od nas rodi makar po troje, onako patriotski.
Da bi neka žena mogla da sedi kući, gaji treće dete i prima platu, taj novac neko mora da ubaci u budžet. A novac koji mi godinama sipamo u budžet ide na razne druge stvari, ali najmanje se vraća društvu i građanima. Jer, treba zaraditi za dobra kola, putovanja da se, verovali ili ne, izučava borba sa grafitima po Americi, plaćaju jedva punoletne kolgerle koje dobijaju diplomatske pasoše, finansiraju stranački botovi svih boja i stranaka.
Mislite da ih je briga za vašu decu?
Nema tu mesta ni za decu, ni prvu, a kamoli treću. Da prostite, jebe se njima i za roditeljski i za dečiji dodatak. Fućka im se za to što trudnice (zaposlene!) nadoknadu dobijaju sa nekoliko meseci zakašnjenja. I to one srećnice koje je gazda prijavio, a ne rade na crno. Mame kojima uplate dve okasnele crkavice odjednom plaćaju solidarni porez, koji će solidarno da potroše mufjuzi koje sam malopre opisala.
Gde vi tu, drage mame vidite prostora da plate nešto što se ne može platiti? Vaše neprospavane noći, vaša ljuljanja, maženja, trčanja i bdenje nad njima? I zašto bi nam neko plaćao da rađamo?
Decu sam rodila sebi, ne državi
Da li smo mi neka rasplodna mašina za državu? Ja sam svoju decu rodila sebi. Rodila sam ih da JA u njima uživam, ne da me neko plaća da sedim kući. Ili još gore da živim u nadi da će mi neko zataći hiljadarku za rever i okačiti medalju što sam se porodila tri puta. Manite me toga.
Zato, ako bi zaista želeli da pomognu, mogli bi u ovom društvu da razmisle o tome da zapravo žene RADE. Bar one koje žele i mogutreće
- Jer, daleko je veći broj nezaposlenih žena nego muškaraca.
- Majke su vrlo često nezapošljiva kategorija, jer poslodavac ne vidi sposobnu ženu nego hodajuću glavobolju koja će uzimati bolovanja, izbegavati prekovremeno i rad vikendom, želeti da ima privatni život.
- Žene i majke i dalje ovde imaju značajno MANJU platu od muškaraca. I mnogo ređu priliku da na poslu napreduju (naročito ako nisu spremne da uspeju po svaku cenu).
- Majke danas ovde ne znaju šta znači part time posao, šta znači klizno radno vreme, šta znači ZAKONOM zagarantovano pravo da ako im je dete mlađe od 3 godine ne rade prekovremeno, noću ni vikendom.
Zato, manite ta sranja o plati za „Majke Jugovića“. Pustite nas da živimo, a finansijski pomozite one najsiromašnije, koji ne znaju i ne mogu drugačije da sastave kraj s krajem.
