Ništa nije ostvareno dok prethodno nije odsanjano – kako smo okrenuli naš život naglavačke

Prošlo je zaista mnogo vremena od poslednjeg teksta. U međuvremenu ih je nekoliko čučalo u draftu, čekajući da se ja saberem i dovršim ih. Shvatila sam da to ne mogu, dok ne napišem šta se sve dešavalo prethodnih nedelja. Da objasnim vama i da olakšam sebi.

Jer, desilo se toliko toga.  Toliko, da ćemo nas petoro okrenuti svoj život naglavačke, za samo dva meseca.

Pre desetak dana smo, posle dugo vremena koje smo proveli istražujući, skupljajući papire, polažući jezik, upisujući studije, dobili vizu na dve godine za Australiju. Ja ću tamo studirati master iz marketinga i inovacija, a ostatak porodice me prati u ovoj avanturi :). Još uvek ne možemo sebi da dođemo, jer je ceo proces išao brzo i lako, za tri nedelje smo dobili vizu, a nismo imali čak ni FT1P; kako to obično ovde biva.

Žao mi je što ništa od celog tog, nekada mukotrpnog procesa  od samog početka i ideje o odlasku nisam delila s vama, ali prosto, nisam želela da pišem o tome dok ne budem sigurna da smo uspeli.  Zato sada ispravljam grešku 🙂 i za početak, kopiram vam svoj status sa Fejsbuka, koji sam napisala jedan dan posle dobijanja vize, kako bih se malo sabrala. Sada, kada su karte kupljene, a mi počinjemo sa povelikom to do listom šta sve treba uraditi do polaska, mogu konačno malo da napišem šta mi je na duši.

Naša sledeća životna stanica.

Retko mi se desi da ostanem bez reči i da ne umem da u moje omiljeno oružje, reči, pretočim ono što osećam. A ovih dana osećam pravu oluju- jer svesno i sa mnogo želje i ljubavi okrećemo svoj život naglavačke. Jer smo jako dugo radili na tome da se sve odsanjano i ostvari. Jer smo stisli cojones i sa troje dece i iz prilično ugodne životne pozicije idemo bukvalno na drugi kraj sveta da krenemo sve iznova. Da se opet, posle 17 godine pauze, vratim na fakultet.

Simbolično, juče su stigle vize. Na dan kada je moja ljubav Milanko Radulović pre 26 godina, tada još dete, morao da ide iz zemlje koja ga neće i spašava živu glavu.
Za koji mesec nas dvoje, sa troje dece idemo iz zemlje koja nam svaki dan pokazuje da nas ne voli i da joj nismo potrebni, iako mi nju volimo.

Zatvorio se krug.

18 godina smo zajedno, i u dobru i u zlu.
Nemamo obraza da stanemo pred našu decu i kažemo da je ovaj jad koji svi skupa ovde živimo sve što im ostavljamo.
Naš legat.

Nemam snage da im prepričavam da to što smo pretabanali Beograd u poslednje 23 godine, na svakom protestu, u svakoj predizbornoj trunčici nade da će ovde biti bolje, bilo bacanje vremena i sahranjivanje iluzija.

Nemamo prava da ne probamo sve, baš sve, kako bismo im pokazali da može i drugačije. I da je život baš to, borba da nadmašiš sebe.

Verujemo da naša deca zaslužuju više od onoga što im se ovde sprema. Da mi zaslužujemo bolje.
Zato smo rešili da se upustimo u nešto sasvim novo. Da obrnemo igricu i vratimo se na početak. Da se kućimo po treći put.

Ne znamo koliko će trajati ova avantura. Ne znamo šta nas čeka, al’ ko da smo do sada znali?
Nemamo šta da izgubimo.
Trudimo se da ne mislimo na ono što ostavljamo, već na ono što nas čeka. Znamo da svi divni ljudi koje ovde ostavljamo su naša krv koji ne prestajemo da volimo ili naši prijatelii za ceo život, jer nas je vreme testiralo. Jer znamo da i oni vole oni vole nas, iako su se kiselo osmehivali i „pretili“ kako ne možemo decu da im vodimo.

Srećni smo što znamo da nas u Pertu raširenih ruku čekaju naši divni Milo Jankovic i moja zauvek najdraža sestra Staklena JeckaLe, naša podrška i pomoć, vetar u leđa. Naša sestrinska ljubav od pelena koju eto ni tih nekoliko desetina hiljada kilometara od Srbije do Perta nije moglo ništa.

Trebaće mi još neko vreme da saberem misli i uskupim srce, rasplinuto na sve strane. Ali, nastavicu da pišem na Maminsvet o svemu, možda nekom bude korisno

Ništa nije ostvareno dok prethodno nije odsanjano

Neka vam ovaj divan dan počne ovim divnim natpisom koji me svako jutro dočeka kada stignem u moju @new_moment_new_ideas_company agenciju <3. Sanjajte i držite čvrsto svoje snove, makar koliko čvrsto držite svoje najdraže. Moj dragi i ja se borimo za jedan san, koji već dugo sanjamo. Držite nam fige. #ideas #agencylife #inspiration #dreams #goals.

A post shared by Mamin svet by Angelina (@mamin_svet) on Feb 28, 2017 at 12:34am PST

I tako, sve sam očekivala, ali nisam očekivala ovu ekploziju osećanja koja me je zapljusnula sa imejlom australijske ambasade. Bilo mi je, negde u dubini malog mozga jasno da ovo što preduzimamo je ogromna promena za nas kao porodicu, i samo ja znam koliko sam vremena, strpljenja i upornosti  uložila u sve to.

Ali, nisam zaista bila spremna da osim sreće i zadovoljstva osećam toliko sete, pa i tuge, neke ganutosti koju ne umem ni da opišem. Potrebno je ceo život ovde, život koji smo gradili 40 godina, staviti on hold. Ostaviti porodicu, prijatelje s kojima se družimo bukvalno decenijama, sve ono što smo od svojih plata napravili i skućili. Poslove, pozicije, poznanstva. Ovaj blog, koji pišem 7 godina. Delimično ostvarene ambicije.

Sve to treba spakovati u pet torbi od po 30 kg i krenuti dalje. Od početka.

Ali, eto, to smo sanjali.

Ništa nije ostvareno dok prethodno nije odsanjano – to piše na ulazu u moju firmu „New moment, new ideas company“. I ne mogu se više složiti. I tako mi je lepo leglo da vam objasnim šta nam ovaj san znači:

• Neke bolje šanse za našu decu.
• Priliku da dobijemo strane diplome, bolje poslove i drugačije šanse.
• Priliku da vidimo drugačiji, divlji, mada divan svet, da putujemo po drugačijim predelima, živimo bar neko vreme u uređenom sistemu. Da uporedimo šta nam on nudi – kakvo školstvo, kakve uslove za decu.

Mnogo je razloga bilo za. A samo jedan da ostanemo – dragi ljudi s kojima volimo da provodimo vreme.

Ima onih koji možda neće razumeti naše razloge. Koji misle da idemo u potrazi za novcem. A mi smo u potrazi za sobom. Za boljom verzijom sebe i boljim šansama za budućnost naše dece.

Mamin svet će pratiti našu avanturu u Pertu

Iako sam prvobitno mislila da zamrznem ili čak ugasim blog, po reakcijama ljudi na našu odluku da idemo u Australiju, videla sam da je šteta da ovu našu avanturu ne zabeležimo. Biće to zanimljiva vožnja.

• Neko možda dobije inspiraciju da nastavi školovanje.
• Ili da promeni zemlju. Okruženje.
• Neko se možda uteši, da eto, ima i gorih, oni ludaci Radulovići otišli s troje dece na drugi kraj sveta, a ništa im ni ovde nije falilo.
• A možda nekom bude samo zanimljivo i mooožda malo toplo oko srca da čita o nekom koga bar virtuelno zna i prati.
• Nekome da smogne hrabrosti (ili cojones 🙂 da svoj život menja na način na koji se njemu dopada.

To je ono što želim da vam kažem.

Tražite više. Sanjajte bolje. I radite na tome.

Voli vas smušena i srećna

Angelina