Ne znam. Valjda može da izgleda kako hoće, ili kako mora. Ali sam gotovo sigurna da ne bi trebalo da izgleda kao ja. Bar tako misle oni koji se susretnu“ oči u oči sa mnom“, a onda se susretnu i sa činjenicom da imam troje dece.
E sad, ne izgledam ja nešto bajno ni sjajno, tek prosečno. Obično. Tridesetpetogodišnje. Neznatno nagrađena mladolikim genima, pa mogu da se provučem koju godinu mlađa. I to kad bih malo lagila za godine koristeći taj genetski kredit, opet, što bi trebalo da bude čudno što imam troje dece? Tako mlada, a decu ima. A ustvari ništa mlađa od moje majke ili bake u njihovo vreme. „Danas se rađa u 40.- tim“- često odzvanja u ušima, dolazeći s malih ekrana ili titra pred očima masnog papira feminističkog časopisa, pa nam se čini da je to neka masovnost. A zapravo nije. Nekako smo se baš navikli na to „odloženo majčinstvo“ kao da je decenijama utemeljeno. A nije.
Ali ono što jeste dosta i dugo ukorenjeno na ovim prostorima je da rođenjem jednog, prestaje život drugog. Majka počinje da živi kroz dete i tu se pojam njenog bitisanja završava. A u stvari tada zapravo počinje nova, lepša i bolja dimenzija njenog života. I ne postoji ni jedan jedini razlog zašto majka jednog, dvoje, a tek (moš’ misliti) troje dece ne bi bila lepa i negovana. Najlepša mama na svetu. Ali i lepa žena, supruga, ćerka, sestra, koleginica.
Zašto ne bi trebalo da ima čistu kosu bez mirisa zaprške, bez izrastka i sedih, neubljuckanu garderobu i bolje obrve od Momčila Krajišnika? Ne pretvara se, valjda, dolaskom bebe kućna sprava za vežbanje u čiviluk? Pa ne stavljaju nam, možda, ‘ladnu trajnu na porođajnom stolu, krate nokte, seku štikle, produžavaju suknje?
Mada, ne treba izuzeti i mogućnost da je to silno isčuđavanje otkud meni tri primerka dece, (pa još unikatne, kažem ja) u stvari zabrinutost. Možda delujem neozbiljno dok skačemo po krevetu pokušavajući da dodirnemo tavanicu ili imam višak plastelina pod noktima, dok vozimo bicikle, rolere i trotinete. Ne barata mama samo varjačom i kutlačom, već i vijačom i reketom za badminton. Ne trči mama samo do posla i prodavnice, već i za loptom po parku.
Deca podmlađuju, kažem ja, uz njih se ne stari. U trenutku kada su udahnili vazduh, mi smo udahnuli eliksir mladosti.
