Napokon se reših da odnesem u podrum jelku, nakit, lampice. Ne zalazim baš često u te donje prostorije, nekako u mojoj izuzetno maloj podeli muško – ženskih poslova taj deo ostavljam mužu. Ali eto, namesti se, pa odoh ja.
A tamo…Nema šta nema, kad uđeš zauzmeš neki “roda položaj” balansiraš na jednoj nozi i vrtiš se u krug tražeći ono što ti treba ili u mom tada trenutnom slučaju, o majko moja, snaći se i smestiti još i još i još nešto. U tih nekoliko kvadrata, život se proteže u tri veka. I sve treba ili će mooožda zatrebati, pa ipak nek stoji tu, ‘leba ne traži. Gvozdena pegla u koju se stavlja žar, metalna vagica sa tegom, za kojima vapi neki muzej, pisaća mašina Šolsova prva serija verovatno. Par igala za gramofon i obavezna Singerica, ko je nije imao ta kuća nije bila ozbiljna. Dok je mirovala na njenoj papučici se odlagali modni časopisi i šnitovi, a mene je podsećalo na neku neobičnu gvozdenu ljuljašku, pa sam kao mala umela da se zavučem i pokušam da se ljuljam ili klatim, ne zna na šta je to više podsećalo.
Onda nekoliko brojeva časopisa Moć prirode godina ’94 (nebitno, ali interesantno – cena 2 dinara, bože, nekada je nešto koštalo dva dinara sad ni mnogo veći kusur ne vraćaju), far od Fiće i nekoliko praznih zelenih i braon pivskih flaša onih zidarskih debeljuškasti, bubanj od Obodin veš mašine. Pa kako da zaobiđem Alan Ford stripove, vestern romane, ljubavne Siluete odavno požutele, a štampa se na dodir preslikava, po prstima i u svakom domu gde je bila vredna i vešta ženska ruka nezaobilazna Burda. Sve u svemu sami muzejski eksponati. Ničemu ne služe, al tu su. Nema se srca za baciti, a što su stariji imaju i neku potencijalno antikvitetsku vrednost, pa se vlasnik ne usuđuje da ih se odrekne. Jer zamislite da to neko pored kontejnera nađe, proda i obogati se. Pa kao da se dobitni loto listić bacili.
Sećam se pre par godina, bili nam u poseti prijatelji sa decom. Njihov malac istražuje brdo igračaka, otac ga nadgleda i u nesagledivoj hrpi plastike, drveta, gume ugleda prastari računar Spectrum. Kao iskusan kolekcionar na tom polju nije mogao da dođe k sebi kakvo “blago” posedujemo i još totalno neprimerene brige o istom. Nisam smela reći da se nekoliko puta ta skalamerija našla na mojoj “listi za odstrel” kao višak u ionako prenatrpanim korpama iz kojih je samo deseti deo aktivan učesnik u igri.
Moja baba je specifičan slučaj. Ona čuva peškire posteljinu, krpe decenijama. Sve novo, neupotrebljavano, lepo poslagano na najvišim policama. I ne dira se. Jednom prilikom mi je dala komplet krpa i jedna od njih je imala utkan kalendar 1973. godine. Eeeej, ja tad nisam bila ni u planu, ma kakvi, moja majka bila maloletna. Al posle tidesetak godina krpa je došala u moj posed. Sa zadovoljstvom sam je koristila kratko vreme, jer se, naravno, od starosti raspala. Opet neko to radi sa garderobom, pa budem svedok pri otvaranju škrinja gde leže džemperi iz Rima, haljine iz Pariza, bluze iz Londona nikad obučene, požutelih etiketa nikad skinutih, nije bilo prilike, kažu. I svaki taj komad ima svoju malu priču, gde je tačno kupljen, da li je postojao poseban povod, gde se posle toga išlo na ručak. I ta moda 60-tih godina skrivena od “očiju javnosti” verovatno neće ni ostvariti svoju namenu, ne priliči vlasniku više ni po godinama, ni po broju.
Imam poznanike koji tako povremeno kad uhvate super sniženje kupe nešto od bele tehnike. Ono poveće tipa frižider, šporet, mašina za veš i onda odlože u neku ostavu, jer ovo što trenutno koriste i dalje je u upotrebi do poslednjih atoma snage. I tako neke stvari čuče čekajući svoj red i obično im istekne garancija, a još iz kutije nisu izvađeni.
Dobro, nisam ni ja imuna skroz baš. Čuvam karte sa konceta Džejsona Donovana iz Sava Centra, ’89 beše. Imaju tu i salvete sa nekih tropskih destinacija, s proleća ’95. Autogrami Zdravka Čolića i Džonija Depa iz vremena kad je bio gost na Fest-u. Moja mama je do skoro čuvala moje kontrolne zadatke iz matematike iz prva četiri razreda Osnovne škole. Bog-te-pitaj zašto. Doduše, ne znam ni šta ju je na kraju nateralo da ih se odrekne. Moj dragi čuva pasoše. Od prvog putovanja, pa nadalje i dok ih lista podseća se gde je sve bio. I tako, nas kolekcionara ima raznih. A razlozi su joj različitiji, samo nama znani.
